DA LI NIŽA PLATA U SRBIJI UMANJUJE DEVIZNU PENZIJU? Pre podnošenja zahteva sve dobro proverite, posle nema povratka
Penzioneri koji su ostvarili deo staža u Srbiji, a deo u inostranstvu trebalo bi po važećem penzijskom zakonu da prijave sve uplate doprinosa i da novac dobiju iz dve, tri ili pet država u zavisnosti koliko su često menjali mesto rada. Ima onih penzionera koji su uvereni da ukoliko bi prijavili srpski staž pored velike penzije iz Nemačke i Francuske, (primera radi) da bi im se primanja u zbiru umanjila i da je zato bolje da srpski deo ne prijavljuju. Nisu sigurni ni da li zahtev treba podneti u svakoj od država ili je dovoljno samo u jednoj zemlji gde je penzioner radio.
Iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poručuju da Srbija ima zaključen sporazum o socijalnom osiguranju sa 35 država, a jedan od ciljeva sporazuma je da penzionisanje bude lakše.
– Pre svega, važno je naglasiti da se zahtev za penziju podnosi isključivo u državi u kojoj osiguranik ima prebivalište i bez obzira na broj država, podnosi se samo jedan zahtev. Zahtev podnet u jednoj državi smatra se zahtevom za penziju u svim državama u kojima osiguranik ima staž, a to znači i da će se u svim državama prihvatiti isti datum podnošenja. Zato je i važno da podnosilac navede sve države u kojima je radio i da priloži odgovarajuće dokaze o stažu. Ukoliko njima ne raspolaže, potrebno je da što preciznije navede poslodavce i tačna mesta i periode rada. Naravno, ovo se odnosi na zaposlenje, ali i na bilo koji drugi rad koji je prema pravnim propisima pojedine države predviđen kao obavezno penzijsko osiguranje – objašnjavaju u penzijskom fondu.
Po podnošenju zahteva za penziju, prva obaveza fonda je da utvrdi penzijski staž ostvaren u Srbiji. Ukoliko je trajanje tog staža dovoljno za ostvarivanje prava na penziju, pristupiće se donošenju rešenja i utvrdiće se pravo na takozvanu samostalnu penziju. Za ovakvu penziju, staž ostvaren u inostranstvu nije potrebno uračunavati i iz tog razloga ne čeka se potvrda staža iz inostranstva.
Kada se donosi rešenje, u sve države u kojima je navršen staž uputiće se odgovarajuće obaveštenje, uz potvrdu staža iz Srbije. Uz dopis se prilažu i svi raspoloživi dokazi o stažu u inostranstvu. Izuzetno, za pokretanje postupka u pojedinim državama osiguranici treba da popune i obrazac koji ta država propisuje. Inostrani nosioci po dostavljenoj dokumentaciji sprovode postupak i odlučuju o pravu na penziju.
U penzijskom fondu naglašavaju da ostvarivanje prava na penziju u Srbiji ne znači da su uslovi ispunjeni i u inostranstvu. Svaka država primenjuje svoje propise i sasvim je moguća situacija da starosni penzioner mora da sačeka navršenje još neke godine života za stranu penziju ili da srpski invalidski penzioner ne ispunjava inostrane uslove. Naravno, moguća je i obrnuta situacija, odnosno da su uslovi druge države „blaži”, pa da osiguranik ranije dobije penziju iz inostranstva nego u Srbiji.
U slučaju da po sprovedenom postupku osiguranik dobije srpsku penziju, ali za inostranu ne ispuni uslove, potrebno je da po ispunjenju uslova ponovo podnese zahtev, i to ponovo u državi u kojoj živi, bez obzira na to što se taj zahtev odnosi isključivo na inostranu penziju. Ako pak staž navršen u Srbiji nije dovoljan za ispunjenje zakonskih uslova za penziju, neophodno je zatražiti potvrde staža iz svih zemalja u kojima je taj osiguranik radio. Pošto ovakva situacija može i znatno da odloži početak korišćenja penzije, poželjno je da osiguranici i pre podnošenja zahteva za penziju Fondu PIO podnesu zahtev za utvrđivanje staža u inostranstvu. Na taj način mogu i da izbegnu iznenađenja u pogledu trajanja navršenog inostranog staža. Po prijemu potvrda i ispunjenju uslova, rešenjem će se utvrditi pravo na srazmernu penziju, a u ukupan staž će se sabrati svi navršeni staževi, ili samo inostrani staž koji uz srpski čini dovoljan zbir za ispunjenje uslova. Način sabiranja staža zavisi od zaključenih sporazuma.
Sporazumi uređuju i pitanje preuzimanja navršenog staža koji je kraći od minimalnog propisanog trajanja za ostvarivanje prava, a ta granica je najčešće postavljena na 12 meseci. Ipak, u nekim državama je i kraći staž dovoljan za penziju. Ako je staž toliko kratak da je sporazumom isključeno ostvarivanje prava u državi u kojoj je navršen, on ipak ne propada. Pravilo je da se takav staž sabira kao da je navršen u državi u kojoj postoji pravo na penziju. Oni koji su radili u državama sa kojima nema sporazuma ne mogu da računaju na mogućnost sabiranja staža.
– Pravo na penziju ostvariće samo ako u toj državi imaju dovoljno staža, ili ako su radili i u nekoj trećoj državi sa kojom ta država ima sporazum. Pri odlučivanju o penziji u Srbiji staž u državi „bez sporazuma” kao da ni ne postoji, pa tako ni mogućnost za srazmernu penziju. Čak ni zahtev ne može da se podnese u Srbiji, osim ako ga izuzetno prihvate diplomatske misije te države. Naravno, uvek ostaje mogućnost da se pošalje poštom, ali jasno je – ko je radio u državi sa kojom ne postoji sporazum o socijalnom osiguranju, u daleko je nepovoljnijoj poziciji od onih čija se država nalazi na spisku 35 ugovornica – zaključuju u penzijskom fondu.
Biznis.Kurir.rs/Politika