Za razliku od ovog prazničnog raspoloženja, postoji još jedna veoma aktuelna tema koja je mnogo ozbiljnija.
Reč je o rastućoj energetskoj i klimatskoj krizi koja je ponovo u fokus stavila nuklearnu energiju kao potencijal za dobijanje velike količine energije uz niske emisije ugljen-dioksida.
I u Srbiji se sve više govori o tome, a da li su našoj državi potrebne nuklarke i šta pokazuje primer Francuske, o tome je sa izvršnim predsednikom kompanije Kerogen Exploration i članom upravnog odbora kompanije Badlands Energy, Aleksandrom Kalpecom razgovarala novinarka Kurira Ksenija Stojiljković.
Razgovor prenosimo u celosti:
Trenutno se gotovo čitav svet nalazi u krizi. Rat u Ukrajini doneo je niz poteškoća, pre svega po pitanju uvoza gasa iz Rusije, što je na kraju rezultiralo energetskom diverzifikacijom. Da li je Evropa time pronašla jeftin i efikasan način za diverzifikaciju energije i u kojoj meri?
- Važno je pomenuti da je Evropa imala poteškoća sa ruskim gasom, pogotovo tamo gde se on prekidao - u Nemačoj, ali i u ostatku Evrope zbog čega su troškovi distribucije prirodnog gasa porasli. Ipak, Evropa je počela da uviđa da treba da uvozi energente, pre svega tečni prirodni gas, za svoju industriju, ali i za svoje građane. I to su počeli da rade na mnogo različitih načina, stvarajući prijemne terminale u državama širom Evrope, uključujući, Nemačku, Poljsku i Italiju. Oni su izgrađeni za kratko vreme i u njih gas dolazi iz Katara, Amerike, čak i iz Australije i zatim ga dalje distribuira ne samo u Zapadnu Evropu, već i istočnu.
Kada je reč o diversifikaciji, strateški cilj Srbije je postizanje energetske nezavisnosti sa najnižim troškovima za građane i privredu, kao i sprovođenje tranzicije zelene energije uz obezbeđivanje stabilnosti energetskog sistema i sigurnosti snabdevanja. Da li su ove stvari kompatibilne i koji su mehanizmi pomoću kojih se navedeni cilj može postići?
- Srbija je posebno blagoslovena značajnim hidroenergetskim resursima, koristi reke za proizvodnju električne energije što je značajno sada, a biće i u budućnosti. Nedavno smo imali nekoliko sastanaka sa ministrom privrede i saznali da Srbija ima kapaciteta za još hidroelektrana. Ipak, važno je da sagledate energetsku raznolikost i pronađete način da obezbedite dovoljno prirodnog gasa, što je danas najjeftiniji način za proizvodnju energije. A zatim da posmatrate i potencijal energije vetra i solarne energije. S obzirom na lokaciju na kojoj se nalazimo u istočnoj Evropi, nije neophodno imati tolike količine solarne energije ili energije vetra, kao što se misli. Jer zapamtite kada vetar ne duva i sunce ne sija, ti obnovljivi izvori energije ne stvaraju električnu energiju.
- Danas akumulatorska električna energija nije toliko napredna kao što će biti u budućnosti. Dakle, moraćete da zavisite od hidroelektrične energije, vašeg uvezenog prirodnog gasa za struju, pa čak i u hitnim slučajevima, možda ćete morati da koristite neke od svojih resursa uglja. To je ono što Nemačka sada radi tokom zime, kada drugi obnovljivi resursi nisu dostupni. Dakle, Srbija je zapravo dobro pozicionirana i za sada gleda u budućnost za svoje energetske potrebe. To je raznoliko, to je deo te transformacije, koja će dugo trajati. Neki ljudi misle da će za to trebati samo nekoliko godina, možda 10 ili 15 godina. Ali istina je da gledamo na tranziciju koja će verovatno trajati 50 godina, ili možda čak 100 godina, ukoliko posmatramo vaše energetske potrebe.
U kojoj meri je kreiranje i formulisanje spoljne, ekonomske i bezbednosne politike uslovljeno načinom stvaranja energije u budućnosti?
- Pa, mislim da je to zaista važno. To je odlično pitanje. Jer energetska bezbednost Srbije je sama po sebi nešto čime sam se bavio, kada sam radio sa Rojal Dač Šel i razgovarao sa mnogim ministrima energetike istočne Evrope, Rusije i Afrike. Jedno od pitanja o kojima smo uvek razgovarali je energetska bezbednost. Kako da se postarate da imate odgovarajuću količinu energije koja vam je potrebna u budućnosti? A u današnjem razgovoru sa ministrom privrede Slobodanom Cvetkovićem saznali smo da zapravo Srbija o tome dobro razmišlja. U vašim planovima su i dodatna solarna energija i energija vetra. I tako imate ovaj, verujem, ovaj plan kome se radujete, a plan je zapravo prilično dobar za Srbiju i prilično sam impresioniran onime što sam čuo.
Jedno od pomalo zapostavljenih rešenja koje bi moglo da pomogne evropskoj kratkoročnoj i srednjoročnoj energetskoj tranziciji je nuklearna energija. Poslednjih deset godina nuklearna energija je bila u nekoj vrsti mirovanja. Prednost u proizvodnji energije imali su zeleni izvori kao što su sunce i vetar. Međutim globalna dešavanja su pokazala da su se mnoge zemlje prelako,odrekle najčistije zelene energije. Da li to znači da se nuklerna energija sada vraća i to na velika vrata?
- Korišćenje nuklearne energije je bilo uspavano u Srbiji, ali ne samo u njoj nego i u drugim državama. Uzmimo za primer Nemačku. Nemačka je imala određenu količinu nuklearne energije za proizvodnju električne energije. Oni su iz političkih razloga odlučili da zatvore nuklearku. Politički, oni su odlučili da zatvore nuklearnu energiju. Mislim da se to pokazalo kao veliki problem. Sa druge strane, Francuzi su oduvek birali nuklearni izvor energije za proizvodnju električne energije, između 70 i 75 odsto. Njihovi nuklearni reaktori se u ovom trenutku nalaze blizu kraja svog energetskog veka, pa ih je potrebno zameniti ili popraviti. I to je velika ekonomska odluka koju treba da donesu Francuzi. Kada je reč o Srbiji, Vlada je razgovaralai sa Francuzima i Kinezima i Rusima o nuklearnoj energiji.
- Naravno, dobro je pričati o tome jer nema CO2. Pitanje je zapravo kako skladištiti nuklearni otpad, ali postoje nove tehnologije. Većina starih tehnologija za nuklearnu energiju bila je stara preko 100 godina. Kada je reč o novim tehnologijama, imamo manje nuklearne reaktore koji su sada na tržištu, kao na primer što je Rols Rojs razvio reaktor u Velikoj Britaniji. Mislim da se Francuzi ugledaju na to. Ne poznajem situaciju u Rusiji, ali znam da su i tamo dostupni. Dakle, dobro je da danas je razgovaramo o mogućnostima energetske politike. Takođe, moram da navedem i da sam impresioniran razgovorima koje smo jutros vodili sa Ministarstvom ekonomije o energetskom miksu, koji uključuje nuklearnu energiju, kao i o mogućnostima Srbije.
Vlada Srbije nedavno je usvojila Memorandum o razumevanju sa Francuskom elektroprivredom (EDF) o uspostavljanju saradnje u energetskoj tranziciji. Memorandumom se, između ostalog, stvaraju uslovi za strateško partnerstvo u proceni potencijala za razvoj civilnog nuklearnog programa u Srbiji. Da li Srbija ima potencijala da krene ovim putem u bliskoj budućnosti?
- Da, mislim, opet smo jutros razgovarali sa predstavnicima Ministarstva ekonomije o pregovorima koji se vode sa Francuzima u vezi nuklearne energije, kao i sa potencijalno drugim izvorima, kao što su ruski ili kineski. Taj memorandum je put kojim treba da se ide. Vi birate da istražite mnoge puteve da biste stigli do cilja, mnogo je pregovora u toku. Memorandum o razumevanju je samo početak energetske politike koja ide dalje. Takođe mislim da bi Ministarstvo energetike trebalo da gleda da razgovara sa Evropskom Unijom. Jer na primer, kao što sam već naveo Rols Rojs ne pravi samo mlazne motore, već i nuklearne kapacitete i male pakete koji su dostupni i na Zapadu. Dakle, to je dobar put, dobra politika
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
