Efikasno upravljanje rizicima podrazumeva pre svega njihovo razumevanje. To znači da svi koji analiziraju procenjuju rizike i planiraju da upravljaju njima moraju da shvate njegovu dvoznačnost.
Šta u svemu tome podrazumeva rizik pojasnila je prof. dr Jasmina Gačić sa Fakulteta bezbednosti, ističući da je reč o izloženosti komponenata zajednice određenoj opasnosti, ali i verovatnoću pojavljivanja brojnih posledica.
- Ove dve komponente - izloženost, a naročito posledice upozoravaju nas da još važnija aktivnost od upravljanja rizicima jeste smanjenje rizika od katastrofa. Ova aktivnost kao preventivna je u međunarodnim dokumentima i u Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama iz 2018. određena kao politika koja se vodi u cilju sprečavanja novih i smanjenja postojećih rizika. To se čini kroz implementaciju integrisanih ekonomskih, socijalnih, edukativnih, normativnih, zdravstvenih, kulturnih, tehnoloških, političkih i institucionalnih mera. Njima se jača pripremljenost zajednice za odgovor i ublažavanje posledica od nastalih katastrofa. Zato je, pored procene rizika, plan smanjenja rizika od katastrofa od izuzetnog značaja.
Kako da izgradimo zajednice koje su otpornije na katastrofe kroz procec obnove?
- Jedna od najvažnijih aktivnosti na preventivnom smanjenju rizika i njihovih posledica je izgradnja kapaciteta i otpornosti društva na rizike i katastrofe. Obnova se kao proces ne sme posmatrati samo kroz prizmu finansijske pomoći zajednici u cilju jačanja otpornosti. Ključna komponenta u tom procesu je obnova kroz obrazovanje i obuka među ugroženom populacijom, ali i u društvu uopšte, na koje je potrebno staviti poseban akcenat kroz planiranje i osmišljavanje sveobuhvatnih obrazovnih programa.
Koje pouke smo izvukli u situacijama najvećih opasnosti - zemljotresa, poplava, klizišta, požara?
- Osnovna pouka je da smo kao pojedinci i društvo još uvek izuzetno ranjivi. Zato je važno da shvatimo da su elementi održive otpornosti stalna procena rizika, unapređenje sistema ranog upozoravanja, podrška donosioca odluka, dugoročno ulaganje u oblast smanjenja rizika, planiranje i sprovođenje mera prevencije, kao i međunarodna saradnja.
Kako se upravlja rizikom u vanrednim situacijama?
- U upravljanju rizicima ne sme se tražiti rešenje zasnovano na subjektivnoj proceni i mišljenju, ignorišući socijalno - ekonomske i druge aspekte koji su u vanrednim situacijama naglašeni. Ovaj složeni proces, čiji je krajnji cilj smanjena ranjivost uprkos izloženosti rizicima, zahteva multisektorski i interdisciplinarni pristup.
Planirano je da nakon konferencije „Smanjenje rizika od katastrofa - modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou“, Fakultet bezbednosti objavi međunarodni zbornik radova. Kome će on biti namenjen - stručnoj javnosti ili i građanima?
- Zbornik je, pre svega, namenjen studentima Fakulteta bezbednosti, naučnoj i stručnoj javnosti. Nadamo se da će izbor teorijskih i praktičnih informacija u ovoj publikaciji biti zanimljiv i građanima.
Kako bi pomogao Srbiji da smanji ranjivost na katastrofe i poveća otpornost na klimatske promene, uz finansijsku podršku Evropske unije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi projekat „EU za Srbiju otpornu na katastrofe“. U okviru ove inicijative će 13. i 14. oktobra 2022. u hotelu „Mona plaza“ u Beogradu biti održana međunarodna konferencija „Smanjenje rizika od katastrofa - modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou“.
Jelena Vukić
