KAKO ŽIVI PROSEČAN SRBIN U NEMAČKOJ? Školuje decu, vozi dobar auto, radi koliko hoće, a evo koliko mesečno zaradi

Najčešće iznajmljuju stan, donekle znaju nemački jezik, školuju decu i nemaju nameru da se vrate u Srbiju. Na pitanje zašto i šta im je to tamo toliko bolje, kažu da je sve nekako "lakše, sporije, uređenije i sa mnogo manje stresa i razmišljanja o tome kako sutra".

Po pravilu, važi da što su bolje kvalifikacije i što bolje govore nemački jezik, to im je jednostavnije da dođu do posla i dugoročno ostanu. Ipak, većina radnika iz Srbije u Nemačkoj radi one manje plaćene poslove, za koje se traži samo diploma srednje škole i površno znanje jezika.

Muškarci najčešće zarađuju na građevini i srodnim delatnostima, gde u proseku zarađuju i do 2.500 evra mesečno. Veliki broj Srba u Nemačkoj radi i u ugostiteljstvu bilo kao kuvari ili posluga i tu su plate nešto manje i kreću se oko 1.800 evra u proseku.

Na čišćenju i održavanju mesečno mogu da zarade i do 2.000 evra, u proizvodnji oko 2.500, dok vozači zahvaljujući prekovremenom ili noćnom radu mogu da inkasiraju i do 4.000 evra mesečno.

Naše medicinske sestre, u ovoj ekonomski najrazvijenijoj evropskoj zemlji zarađuju i do 2.600 evra.

Ono što je interesantno jeste da mnogi Srbi u Nemačkoj često rade i dodatni takozvani "mini džob". Na takvim poslovima najčešće rade po oko dva sata i oni im mogu doneti oko 1.000 evra mesečno u proseku.

Građani Srbije mogu raditi u Nemačkoj samo ako imaju dozvolu boravka i dozvolu za rad. Radna mesta mogu da potraže na brojnim specijalizovanim internet portalima. U Srbiji postoji i nekoliko agencija koje se bave nalaženjem posla u Nemačkoj. Jedan od čestih načina dolaska do posla i dalje je ipak preko poznanika koji već žive u ovoj evropskoj zemlji.

Činjenice i život pokazuju da su Srbi u Nemačkoj pronašli svoje mesto u industrijski moćnim pokrajinama - Severnoj Rajni-Vestfaliji, Bavarskoj, Baden-Virtembergu, Hesenu, Berlinu, Hamburgu. Poznato je i da Srbi važe za dobro integrisane građane Nemačke. Njihova deca redovno idu u školu, ne žive od socijalne pomoći, svako dete prima dečji dodatak od 300 evra mesečno...

O vraćanju i ne razmišljaju

O vraćanju u domovinu najveći broj Srba u Nemačkoj ne razmišlja. Iako većina njih po odlasku priča i planira da preko granice ostane neko kraće vreme da zaradi novac i da se potom vrati u svoju zemlju, malo ko od njih to i uradi.

Razlozi su, kažu, realni - mnogo veća zarada za isti rad nego u Srbiji, lagodniji život i kako tvrde, manje stresa, jurnjave, strahova za egzistenciju i pitanja kako porodici obezbediti bar osnovna sredstva za život.

- Sve je nekako lakše, mirnije. U mnogim firmama možeš da odabereš hoćeš li raditi šest ili osam sati ili prekovremeno. Tako supružnici sa decom najčešće odlučuju da žena radi skraćeno, a muž osam sati dnevno. Prednost je i što nam je svima škola i posao praktično nadomak kuće i što ne gubimo ni vreme ni strpljenje u prevozu i gužvi... Zna se da ćeš dobiti platu na vreme i da ćeš imati dovoljno novca da pokriješ sve troškove bez ustezanja i kalkulisanja čega treba da se odrekneš - rekao nam je ranije Mirko koji četiri godine živi u Ahenu sa suprugom i dvoje dece.

Kako navodi, svi Srbi koji rade najčešće su i kreditno sposobni, pa gotovo svi uzimaju i dobre automobile na kredit. Za nekretnine se ipak malo odlučuju jer su u pitanju dugoročni zajmovi od 20 i više godina.

Za stan od 500 do 1.300 evra

Gotovo svi Srbi u Nemačkoj žive u iznajmljenom stanu. Najam ih mesečno, u zavisnosti od grada, košta od 500 do 1.300 evra, odnosno i više od 1.500 evra ukoliko odluče da zakupe kuću.

Najčešće zakupljuju stanove na periferiji, čak i ako na posao moraju da putuju kilometrima, jer su cene zakupa u centralnom delu grada i duplo veće. U blizini Nirnberga, recimo, prazan stan od 75 kvadrata, bez režija, košta 500 evra.

Istovremeno, trosoban namešten stan u industrijskoj oblasti Hesen kod Frankfurta staje 1.300 evra. U Nemačkoj, pritom važi pravilo, da četvoročlana porodica, recimo, ne može živeti u jednosobnom stanu, a to je uređeno na način da vlasnik stana ne pristaje na njegovo iznajmljivanje tolikoj porodici jer se plaši kazne od države.

Balkan za Nemačkom kaska 50 godina

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu izjavila je nedavno da će zemljama Balkana, uz sadašnje stope rasta, biti potrebno 50 godina da stignu trenutni nemački standard. Bregu je ukazala da zemlje regiona proteklih godina beleže napredak, ali da se još suočavaju sa važnim izazovima ekonomske politike, kao i nesigurnostima u odnosima između ekonomija.

- Siromaštvo, nejednakost, odliv visokoobrazovne radne snage, rodna nejednakost, učešće mladih i zapošljavanje - i dalje su razlozi za zabrinutost u celom regionu - ocenila je Bregu.

Procene su da je put Nemačke od 2000. godine iz Srbije otišlo više od 200.000 građana.

BiznisKurir/Blic