NA 3.000 EVRA ZARADE POLA MORAJU DA VRATE: Koliko realno možete da zaradite na KRUZERU, čak 20.000 naših radi na okeanima i morima
Vrtoglave zarade su jedna od prvih asocijacija kada se pomenu kruzeri i naši ljudi koji rade na morima i okeanima. Našim ljudima veoma je primamljiva i priča o tome da zaposleni "spajaju lepo i korisno" pa se mladi veoma interesuju za ovaj posao, koji u suštini spada u frilensere.
Kada je, jedan od najvećih kruzera na svetu, Icon of the Seas, krenuo na svoje prvo krstarenje iz Majamija na Floridi, svet je netremice gledao u grdosiju. Dugačak je 365 metara, ima 20 paluba i kapacitet da primi do 7.600 putnika. Bilo je i naših ljudi koji su se ukrcali, a opet se povelo i pitanje kolika je plata na brodu.
Radnici na kruzeru koji svoju platu redovno zarađuju daleko od rodne zemlje prema domaćem Zakonu kao da ne postoje. Njihov status je kako i sami kažu gori nego kod frilensera jer se vode kao nezaposleni sa primanjima, što dovodi do naplate poreza od preko 50 odsto sa doprinosima. To je pokušano da se reši novim zakonskim izmenama, međutim, pomorci ponavljaju da nisu frilenseri i da se nigde u svetu ne oporezuju na taj način.
Poslednjih godina, frilenseri su bili na meti za ne plaćanje poreznih obaveza, što je otvorilo i pitanje da li uredno izmiruju obaveze i pomorci. Dok u okolnim zemljama Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori pomorci plaćaju minimalne do 15% poreze i doprinose u Srbiji Zakon ove radnike ne prepoznaje. Oni se vode kao nezaposleni sa primanjima i to dovodi do naplate poreza od 45-55% sa doprinosima.
To što ne plaćaju porez državi u kojoj imaju prijavljen boravak je zapravo iz razloga što većina njih ni ne zna da treba da ga plati. Gotovo 90 odsto radnika na kruzeru ne zna svoj status, odnosno, ne znaju da li su zaposleni.
Iako oni tvrde da ih domaći Zakon ne prepoznaje, stručnjaci kažu da to nije tačno.
- Prepoznaje ih zakon besprekorno. Ili rade po ugovoru o delu sa primanjem neto, ili bruto zarade za stranog poslodavca, ili su u punom radnom odnosu. Ako su zaposleni na puno radno vreme, što se ređe dešava u početku, jer niko od njih ne dobije kao početnu poziciju stalno zaposlenje, oni posle dovoljno godina stiču pravo na penziju gde su im uplaćivani doprinosi - objašnjava jedan knjigovođa.
On navodi da oni našoj državi nisu dužni ništa, osim da donesu potvrdu. Ukoliko imamo ugovor sa tom državom o međudržavnom oporezivanju, da se plaća samo na jednom mestu, a mogu i da se leče ovde.
Koliko ljudi radi tačno na prekookeanskim brodovima ne zna se sa sigurnošću. Ranije su ljudi išli mnogo više, jer su zarade bile veoma visoke, međutim, poslednjih godina se to promenilo. Mnogi radnici tvrde da sa duplom smenom i bez slobodnog dana, koliko rade na kruzeru, mogu i kod kuće isti iznos da zarade.
Na osnovu grupa koje postoje i broju njenih članova, može se reći da na prekookeanskim brodovima radi oko 20.000 naših radnika.
Da je situacija u praksi totalno nepravedna kada se porede naši državljani i državljani zemalja EU najbolje govori primer. Na platu od 3.000 evra mesečno, u Hrvatskoj se legalno plaća 200 evra za doprinose, uz to ide zdravstveno i penzijsko i radnik je oslobođen poreza u slučaju otkaza i u slučaju bolesti. Sa druge strane, srpski pomorac na platu u istom iznosu državi treba da izdvoji polovinu, odnosno 1.500 državi, i to kao "nezaposleno lice koje prihoduje iz inostranstva".
(Blic)
"VAŽNO JE DA SE POVEZUJEMO" Vučićev govor na Sajmu "Vinska vizija Otvorenog Balkana": Malo koji deo naše privrede je snažno napredovao kao vinarska industrija