Sezona slava je u punom jeku, a domaćinima je za slavsku trpezu, bilo da je mrsna ili posna, u proseku potrebno oko 30 odsto više novca nego prošle godine.

Za 20 ljudi za trpezom troškovi su, prema nekoj računici, oko minimalca i po, odnosno oko 65.000 dinara.

U odnosu na slave koje podrazumevaju što veći broj ljudi, mnogi su poslednjih godina zavrnuli česmu i odlučili da okupljaju samo članove najuže porodice. Pojedini za razlog navode da je i pandemija virusa korona bila ključna da se okupljanje za slavu svede na manje osoba, a samim tim su i troškovi manji što je značajno u odnosu na cene namirnica koje su sada neuporedivo veće.

- Primetio sam da su se, kada su slave u pitanju, u poslednje dve-tri godine neke stvari bitno izmenile. Retko ko sad zove na slavu, ljudi su se uglavnom okrenuli najužem porodičnom krugu. Korona je u jednom trenutku zapravo prekinula onaj raniji običaj, pa su ljudi, izgleda, sad kad je korona već prošlost, ostali na tome da slave u najužem krugu. Da li im je tako lakše, jeftinije, ne znam, ali znam da sam pre korone nekad znao i tri-četiri slave da obiđem na, recimo, Svetog Nikolu – kaže Ivan G. (48) iz Beograda.

Slava u najužem krugu ljudi 30.000 dinara

Za Tatjanu M. (57) iz Subotice je jedino ispravno slaviti slavu u najužem krugu ljudi, te je trend „okupljanja što većeg broja ljudi bio suvišan i pogrešan u odnosu na izvornu tradiciju i običaje“.

- Slavu i treba obeležiti u najužem porodičnom krugu. Zvati najbolje prijatelje, a to podrazumeva dvoje – troje ljudi je u redu, ali komšije, kolege, prijateljeve prijatelje je suvišno. Ove godine sam za Svetog Nikolu, a bilo nas 12, potrošila oko 30.000 dinara, mada moguće da je sve i više koštalo, a to nije malo novca. Meso, jagnjetinu i prasetinu, sam platila u mesari 12.000 dinara. Pravila sam tortu i kupila sam sitne kolače koji koštaju 1.500 dinara kilogram. Za tortu mi je trebalo 3.500 dinara. Bilo je sarme, supe, salate tri vrste i meze. Kobasica, kulen, slanina, pršuta i sir uz krastavce, paradajz i papriku su bili više od 4.000 dinara. Rakije i vina smo imali, ali sam morala da kupim još pića što je bilo još oko 4.000-5.000 dinara – kaže Subotičanka.

shutterstock-369791765.jpg
Shutterstock 

"Bez koverte u kojoj štedim ne bih mogla da je pripremim"

Njena sugrađanka Ksenija G. (50) je u gostima za slavu imala 20 ljudi. Primarna porodica broji sedam članova, a kao i svake godine pozvali su kumove i najbolje prijatelje na večeru.

- Toliko je sve poskupelo da je teško ispoštovati običaje slavske trpeze. Treba se ipak podsetiti da se slava obeležava uz žito, vino, kolač i tamjan, a sve ostalo je prilog ovom praznovanju. Da ne bih dovela sebe u situaciju da nemam dovoljno novca za slavu štedim cele godine, tome učim i decu. Imam kovertu u koju mesečno izdvajam koliko god mogu. To mi uvek olakša kupovinu, a naročito je bilo od koristi ove godine. Za prasetinu i jagnjetinu sam platila 18.000 dinara. Kiseli kupus kilogram je 200 dinara, za sarmu mi je trebalo oko pet kilograma i još oko tri kilograma mlevenog mesa. Svinjsko je bilo 850, juneće 1.150 dinara. Za belu čorbu sam kupila piletinu i povrće. Pravila sam rusku salatu, pečenu papriku i mešanu. Za torte je trebalo oko 4.500-5.000 dinara i za piće do 10.000 dinara. Litar vina koje volimo je 950 dinara – kaže Subotičanka.

Tri dana u društvu najdražih: 65.000 dinara

Jaja je platila 400 dinara, a za mrsni oval na kome je bilo dve vrste kobasica i sira oko 4.500 dinara.

Slavski kolač su pravili kod kuće, a za kupovni treba izdvojiti i do 600 dinara. Namirnice za rusku salatu su bile oko 2.000 dinara. Slavska sveća je bila 300 dinara, ali, kaže da su u ponudi bile i sveće do 1.000 dinaru.

- Za dve vrste sira sam platila više od 2.000 dinara, dok je žito pola kilograma 400 dinara. Mrsni oval je bio malo skromniji ove godine, ali sam mesila i kiflice što je bilo isto oko 2.000 dinara. Ostalo je dosta hrane i pića, jeli smo još dva dana i pozivali u goste. Srce mi je puno što smo se okupili u istom broju kao prethodnih godina. Najveća je radost što smo još uvek svi zajedno. Dok god budemo mogli dočekivaću na ovaj način najdraže ljude. Sigurna sam da i kada ne bih imala ništa osim slavskog kolača i po čašu vina niko od njih to ne bi zamerio. Za slavu se zovu samo vaši ljudi, oni pravi – poručuje sagovornica.

Primećuje da i oni za koje zna da lošije stoje finansijski ni ove godine nisu zaboravili da joj donesu buket omiljenog cveća. Zamolila ih je da ne troše jer je cveće isto poskupelo, međutim, dobila je prelepe bukete.

- Kada sam podvukla crtu došla sam do oko 65.000 dinara. Mnogo toga se još kupovalo, i povrće je neizostavno, a nije jeftino. Koleginici za posnu slavu treba gotovo isto novca kao za mrsnu, jer je i riba skupa kao meso. Orada je u marketima skoro 1.000, dok je na pijaci pastrmka 920 dinara. Imaće manje gostiju od mene, oko 15 ljudi, a potrošiće isto novca. Verujem da mnogi potroše i više, mada sve može lepo da se obeleži sa manje novca. Nije vreme za velike troškove, ali velika radost mi je taj dan – kaže domaćica.

Poskupljenja ne zaobilaze ni crkve

Za usluge crkvenih dostojnika zvanični cenovnik ne postoji, ali kako je reklo više građana one za slavu obično idu po usmenom dogovoru i spadaju u jeftinije usluge. Mediji već skoro dve godine citiraju poruku jednog sveštenika po kojoj se vidi da poskupljenja nisu zaobišla ni crkve.

- Pomaže Bog. Doći ću sutra ujutru kod vas između 11 i 12 časova da svetim vodicu za slavu. Cena je od ove godine 800 dinara, a počinjemo i sa skupljanjem po 10 evra (ko može i više) priloga za obnovu krova na hramu - navodi se u poruci koju je navodno sveštenik poslao jednom domaćinu i koja je objavljena na stranici Udruženja potrošača "Efektiva".

shutterstock-350705489.jpg
Shutterstock 

Slava se ne slavi samo ako imate novca

Psiholog Dragana Ćupurdija smatra da korona nije razlog zbog kog pojedini ljudi zovu manje ljudi na slavu, već da je to posledica besparice i velikog rasta cena namirnica.

- Kada je bila korona možda su manje ljudi zvali, ali recimo, ja sam zvala isti broj ljudi i svi su uvek došli. Tako je i sada. Znam da su neki zvali tada manje ljudi, ali to su bili specifični slučajevi. Za one koje znam razlog je bila teška bolest domaćina i razni zdravstveni problemi članova porodice. Korona je možda bila okidač za neke situacija, ali sada više ne. Ljudi je se više i ne sećaju. Besparica je sada glavni krivac – kaže Ćupurdija.

Prema njenim rečima, bilo koja vrsta proslava da je u pitanju, ne samo slave, većina naših ljudi ima stav: "Treba da idem kod jednog prijatelja, zvao me je i poznanik i svima moram da odnesem piće, vino, cveće, a to je veliki trošak i onda bolje da ne odem ni kod jednog".

- Tako je i sa slavama. Ljudi na njih gledaju samo kao da su trošak i smatraju ako oni ne odu onda ni drugi neće doći kod njih i to je za njih u redu. Stanje uma naših ljudi je : „Ako pravim slavlje onda ću da ga pravim kako treba, a to znači tri dana slavlja i prepunu trpezu, ili neću uopšte da ga pravim. Ali, to nije suština slave! Mnogi odu na slavu i prejedu se i napiju. Ostanu do tri sata ujutru. Ponekad sve preraste u bezobrazluk. Ljudi zasednu i neće da idu kući. Zato mnogi idu na varijantu „ili – ili“, ili ću praviti kako treba ili neću uopšte praviti. To je pogrešno u odnosu na slave – kaže psiholog.

Navodi primer ljudi koji žele da krste decu, ali to nisu još uvek učinili uz izgovor da nemaju dovoljno novca. Kada im je rečeno da za krštenje treba samo sveća, peškir i kumovi oni su odgovorili : „Ne može samo tako, hoćemo da to bude kako treba, da bude i fotograf, kamerman, muzika i da svi odemo u restoran“.

- To je suština i sa slavama. Ljudi su opterećeni besparicom i veruju da i slavu treba slaviti samo kada se ima novca. Na slavu bi trebalo pustiti u kuću i beskućnika ako pokuca, jer treba uzvratiti dobrim delom, ali svako danas tumači sve na svoj način. Izvorni smisao slave se odavno izgubio – zaključuje Ćupurdija.

shutterstock-1187255494.jpg
Shutterstock 

Ketering za slavu

Poslednjih godina je popularan i slavski ketering. Mnogi restorani prave slavske trpeze, i mrsne i posne. Ponude se mogu naći na brojnim sajtovima. Na jednom od njih se navodi da je ketering za mrsnu slavu po osobi od 1.750 do 2.400 dinara. U klasik paketu u ponudi je pita sa sirom, mini proja, suhomesnati proizvodi i sirevi, ruska salata, susam salata, juneća supa, mešani roštilj, pekarski krompir i kupus salata.

Paket za posnu slavu je od 1.650 do 2.650 dinara po osobi i klasik paket obuhvata pitu sa kupusom, meksičku salata, tuna salatu, prebranac, riblju čorbu, skušu, oslić, krompir salata i kiseli kupus.

Na drugom sajtu su u ponudi paketi za 20, 25 ili 30 osoba. Cene su od 42.930 dinara do 66.450 dinara, u zavisnosti od broja gostiju. Sve što kupac treba da učini da bi se slavska trpeza pripremila u ovom slučaju je da pritisne dugme "dodaj u korpu".

(Kurir.rs/Blic)