Prevremena otplata kredita može da bude odlična stvar, ali samo ako imate sve informacije kada se nađete u takvoj situaciji.
Kada god se duguje neki novac to uvek za onoga ko duguje predstavlja i mentalno i finansijsko opterećenje. Takva je situacija i kada se duguje novac koji smo od banke dobili kao kredit.
Zbog teške finansijske situacije u Srbiji, većini prevremena otplata kredita zvuči kao neki naslov naučnofantastičnog filma više nego kao realnost. Šta ukoliko ipak dođete u ovu situaciju o kojoj mnogi maštaju?
Na ovo, ali i još brojna pitanja u vezi sa kreditima i štednjom voditelji Pulsa Srbije razgovarali su sa Dejanom Gavrilovićem iz udruženja Efektiva.
- Pa nije to tako retka pojava. Dakle, dešava se da građani nakon određenog perioda otplate kredita dođu do novca. E sad je tu pitanje da li se radi o nekom manjem iznosu kredita, da li se radi o nekom većem iznosu kredita. Recimo, kod stambenih kredita takva pojava je, hajde da kažemo, možda nešto ređa. Kod ovih manjih kredita takva pojava je češća. Dakle, tu se dođe do novca na različite načine. Jedan od njih može čak da bude i refinansiranje kredita u drugoj banci. Dakle, tu se sad prave različite kombinatorike. Koliko se to isplati, zašto se to radi, da li zato što se u drugoj banci dobija veći iznos kredita, pa će ostati ta neka razlika ili je kreditu u toj drugoj banci jeftiniji, pa će manja kamata biti kada se pređe u tu drugu banku - započeo je Gavrilović.
Naveo je i još neke primere prevremene otplate kredita kad je reč o bankama na srpskom tržištu.
- Ili recimo kada je u pitanju, na primer, stambeni kredit, gde kao što ste rekli, ukupna kamata je, kada se uzme recimo u obzir da se ti krediti plaćaju 15, 20, 25 godina, na neki rok od 20 godina, recimo ta kamata je, iznosi onoliko koliko je dužnik i podigao kredita. Dakle, ja ne znam, 100.000 evra glavnice plati će još 100.000 evra kamate. I tu, recimo, kada neko dođe do novca, prodaju možda neke nekretnine, koja je, možda, iznenađujuće, da kažem, iskočila, onda on zatvori deo kredita, delimično zatvori deo kredita ili zatvori ceo kredit - dodao je sagovornik Pulsa Srbije.
Ističe da su mu često postavljali pitanja šta da rade kad se nađu u takvoj situaciji.
- Dešavalo kod nas je da su nas ljudi često zvali i pitaju šta da rade sa novcem. Dakle, imam novac da zatvorim deo kredita ili ceo kredit, pričamo o stambenim kreditima, da li da to radim. I u ono vreme, kad su kamatne stope bile jeftinije, niže su bile kamatne stope, savjet je svakako bio, dakle, ako imate kredita, da li da to radimo. I u ono vreme, kad su kamatne stope savjet je svakako bio, dakle, ako imate, ne znam, ostale 50.000 evra do kraja otplate, glavnice duga, kamata je bila 2-2,5%, dakle, to je bilo jako povoljno. Ako tih 50.000 se može uložiti u nešto drugo, što će doneti veću zaradu, onda je bolje uložiti tamo, možda kupiti neku nekretninu manju, izdati i tako dalje. Sad, kada su kamatne stope ovako veće, svakako, zavisi opet od kombinatorike i koji novac je u pitanju, svakako je, možda i učestalije je to da se zatvori deo kredita ili ceo kredit, kako se te kamate ne bi više potopile - objasnio je Gavrilović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
