Bankari od 1. septembra imaju pravo da odmrznu svoje cenovnike, a poskupljenje usluga zavisi od banke do banke, njihove procene i tržišne utakmice, kaže za RTS stručnjak za finansije Vladimir Vasić.
Prvog septembra prestaje da važi dogovor između Narodne banke Srbije i poslovnih banaka o zamrzavanju cena naknada i provizija. To znači da bi i brojne usluge mogle da budu značajno skuplje. Od čega će zavisiti da li će banke vratiti cenovnike na nivo od 1. januara 2021. godine?
Vasić kaže da ne mora da znači da će banke poskupeti svoje usluge, ali da imaju pravo da odmrznu cenovnike.
Ono što je bitno za građane, ističe, jeste da će banke morati da traže saglasnost NBS za podizanje naknada. Koliko će biti eventualno poskupljenje, napominje, zavisi od banke do banke, njihove procene i tržišne utakmice.
Banka je dužna, naglašava Vasić, da obavesti klijenta i dostavi mu informaciju o poskupljenju unapred dva meseca.
Inflacija u EU pada, što je dobro za nas
U EU je inflacija već 5,1, kaže Vasić, i otrkiva šta to znači za nas.
- Pošto mi uvozimo i izvozimo većinom iz EU, preko 60 odsto, to znači i da inflacija, odnosno cene koje mi plaćamo tamo za proizvode ili usluge, one su povoljnije, tako da će se to indirektno odraziti i na naše tržište. S druge strane, i ovde mehanizam restriktivne monetarne politike deluje. NBS je to više puta radila, podizala referentnu kamatnu stopu. Na taj način inflacija se zaustavila, pada, 12,1 je sad i očekuje se do kraja godine osam.
- Način na koji dostavlja, to je dogovor između klijenta i banke, to je obično imejl, SMS, Vajber ili neka od drugih sredstava komunikacije, ali mora da obavesti - napominje Vasić:
- Inflacija pada solidnim tempom, ali bi mogao da bude i bolji.
Građani su u prethodnom periodu svedočili zaoštravanju uslova za kredite.
- Način da zaustavite inflaciju jeste upravo taj da nama kao korisnicima pošaljete signal da manje trošimo, manje se zadužujemo. Na taj način mi indirektno kočimo inflaciju.
Kurir/RTS
NE PROPUSTITE
