Da li smo suočeni sa potencijalnom nestašicom hrane širom sveta? To je ključno pitanje nakon dramatičnog porasta cena pirinča i zabrane izvoza istog iz Indije.
Ova akcija izaziva zabrinutost da bi svetsko tržište hrane moglo postati još nestabilnije. Posebno zabrinjavajuće s obzirom na trenutni kontekst na tržištima hrane, koje se opet usijava nakon što je Rusija napustila Crnomorski sporazum o žitaricama.
Sagovornik jutarnjeg programa koji je analizirao ovu temu je predsednik Udruženja “Zaštita potrošača” Nenad Bumbić.
- Jedno je kad ase posmatra marža pa kažemo trgovac se ogradio 30 odsto na cenu proizvoda, a sasvim drugačije je kada se pogledaju troškovi koji imaju trgovci i kada se pogleda ukupan prihod "Deleza" 2021. godine je bio oko 2.5 odsto i skočio je 2022. godine na 5 odsto, za tu branšu je to odlična profitna stopa jer oni uglavnom rade na 2.5 do 3 odsto. Kada pogledamo sa te strane, zaista neka politika koja bi vodila ograničenje marži, najverovatnije bi dovela do nestašice proizvoda, niti jedan privrednik ne želi da radi sa gubitkom - započeo je Bumbić, pa se osvrnuo na to šta naša država može da uradi:
- Mi prvo imamo problem nedovoljne konkurencije, imate segmente tržišta gde svega imamo 2-3 kompanije koje kontrolišu celo tržište, a prvenstveno država može da uradi je stvaranje pozitivnog poslovnog ambijenta da bi domaći trgovci ili neki sa strane došli na naše tržište. Postoje i inflacije u našoj državu, prve su one koje se dešavaju sa strane i mi tu ne možemo da utičemo, a imamo i cene na koje država konkretno utiče.
Potom se osvrnuo na razlike u trgovini Amerike i Srbije:
- Primera radi, princip u EU i Americi što se tiče cene goriva, kada je cena nafte krenula da raste onda su mnoge države rekle da imaju isti prihod, pa su smanjili poreska zahvatanja, tj akcize, država će i dalje prihodovati isto, ali će uticati na to da cene ne rastu. Dok naša država to nije tako uradila. Sada ćemo imati opet porast cene grejanja u Beogradu, a beogradske elektrane su prošle godine ostvarile profit od 1.9 milijardi dinara. Godinu pre toga oko 3 milijardi. Samim tim se dovodi u pitanje koliko je neophodno povećanje tih cena.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
