MOŽE LI DEPOZIT DA BUDE POSLEDNJA KIRIJA? "Dao sam 4, nijedan nisam dobio nazad!" Stanodavac ove stvari ne sme da kaže

Cene zakupa stanova u Beogradu padaju, Rusi više nisu pretnja kao što su bili, te domaći zakupci stanova mogu da odahnu. Ipak, stanodavci i dalje u nekoliko poteza uporno greše i tako propuste dobrog podstanara.

Svako želi da izvuče najbolje za sebe i stanodavac i podstanar i agencija, ali sve većinom bude na štetu stanara. Neki stanodavci imaju preoštre uslove i vrlo su isključivi "ili tako ili ništa od izdavanja". Zbog takvog stava neretko izgube valjane stanare. Nesuglasice najčešće nastaju već kada se postavi pitanje depozita.

Prosečnom građaninu Srbije je veliki udar na džep da za stan iskešira odjednom i pun iznos kirije i depozit, zato je mnogima stalo da taj isti novac nekako posle vrate. Depozit se može vratiti po iseljenju iz stana ili se iskoristiti kao poslednja kirija. Međutim, vrlo često ne bude ništa od toga jer stanodavci u startu kažu da to kod njih ne važi, što odbija potencijalne podstanare.

- Niko ne želi da da 300, 400, 500 evra depozit koji se ne može aktivirati kao poslednja kirija. Dao sam četiri depozita, nijedan nisam dobio nazad. Nekoliko dobrih stanova sam propustio, i nije mi žao - kaže jedan sagovornik.

Za ovu stavku se najčešće podrazumeva iznos u visini jedne kirije, ali se sve češće traži iznos od dva mesečna najma. Depozit jeste koristan način osiguravanja imovine i dogovora obe strane koji niko ne osporava, ali baš zato bi trebalo da to pitanje bude rešeno dogovorom na korist obe strane.

Druga greška stanodavaca: Plaćanje do 25. u mesecu

Sigurnost same otplate kirije je jedna od ključnih stvari na kojoj insistiraju stanodavci. Neko prihvata samo podstanare koji su zaposleni, a onda u tom slučaju zahteva plaćanje do 25. mesecu, na primer. Upravo to striktno pravilo može da bude problem za mnoge jer većina kompanija plate isplaćuje poslednji dan u mesecu.

Jedna sagovornica je podelila svoje loše iskustvo i istakla da oni koji izdaju stanove ne razmišljaju u pravcu da li datum odgovara i podstanaru, nego samo gledaju lične obaveze.

- Želela sam da iznajmim stan, vlasnik stana deluje solidno, ali kada je rekao plaća se stanarina do 25. u mesecu (pet dana pre plate), odustala sam - objasnila je ona.

Komunikacija, iskrenost i fleksibilnost obe strane je vrlo važna da bi se izgradio dobar odnos prilikom iznajmljivanja stanova. Dogovor je važan i kad se radi o načinu plaćanja kirije. Neko zahteva da se kirija lično donese na ruke, neko sam dolazi po nju, dok neko koristi aplikacije za prenos novca poput m-bankinga ili uplaćuje novac preko Pošte.

Treća greška stanodavaca: Zakupac mora platiti i agenciji

- Ne znam zašto zakupac mora da plati i agenciji - postavlja pitanje jedan sagovornik i dodaje da su "toliko naporni sa tim, dajemo depozit, dajemo sve... još agenciji 50 odsto. To odbija zakupce".

Cene provizije variraju, ali uglavnom iznose do polovine visine mesečne kirije. Kada se doda i depozit, to prevazilazi platežne mogućnosti mnogih i znači im svaka ušteda, te se okreću samostalnom traženju stana.

Primera radi, ako uzmemo da je prosečna kirija za stan od 50 kvadrata u Beogradu oko 350 evra, samo za ulazak u stan (depozit, kirija, agencija) neophodno je oko 103.000 dinara, odnosno oko 875 evra.

Ipak, agencije za iznajmljivanje nekretnina jesu dobar način da dođete do stana koji je apsolutno po vašoj meri jer agentima kažete tačno šta vam treba, kvadraturu, lokaciju i visinu kirije koja vam je prihvatljiva. Apropo već pomenute besomučne pretrage sajtova, ušteda vremena je velika prednost. Takođe, pravna zaštita se vrlo važan benefit saradnje sa agencijama.

Lutrija zvana iznajmljivanje stana

Svako ko je ikada iznajmljivao stan zna koliko je važno imati dobrog podstanara koji će se brinuti o imovini i na vreme izmirivati obaveze. Niko ne može predvideti nečije ponašanje, ali ako se postave jasna i konretna pitanja već na početku i ako se napravi korektan dogovor, mnoge stvari se mogu prevenirati.

I zakupci i stanodavci bi trebalo da poštuju integritet druge strane, a ako već dogovor "na reč" nije moguć, ugovor je najsigurniji način da se to postigne.

(Kurir.rs/Blic Biznis)