Može li roditelj da prepiše stan samo jednom detetu: Evo šta je nužni deo i ko ima pravo na njega

Stan, kuća ili porodično imanje za mnoge građane Srbije predstavljaju najvredniju imovinu koju su tokom života stekli. Upravo zbog toga odluka kome će ta imovina jednog dana pripasti često izaziva nedoumice, čak i u porodicama u kojima trenutno nema nesuglasica. Neki roditelji smatraju da je najbolje da sve reše za života, dok drugi veruju da je sigurnije da imovina ostane na njihovom imenu do smrti i da se naslednici kasnije dogovore.

Da li roditelj sme da pokloni stan samo jednom detetu?

Vlasnik stana načelno može da odluči da svoju nekretninu pokloni jednom detetu, bez obaveze da istovremeno pokloni nešto i ostalima. Međutim, činjenica da je ugovor o poklonu zaključen i da je novi vlasnik upisan u katastar ne znači da taj poklon nikada neće biti relevantan u budućem naslednom postupku.

Prema Zakonu o nasleđivanju, poklon koji je zakonski naslednik dobio od ostavioca, po pravilu, uračunava se u njegov nasledni deo. To znači da se prilikom raspodele zaostavštine može uzeti u obzir i ono što je naslednik dobio ranije, a ne samo imovina koja je ostala iza preminulog.

Postoje situacije kada se poklon ne uračunava u nasledni deo, na primer ako je ostavilac izričito odredio da se ne uračunava ili se takva namera može zaključiti iz okolnosti. Međutim, takva odluka ne može sama po sebi isključiti zaštitu nužnog naslednog dela.

Upravo je to detalj koji porodice često previde. Čak i kada roditelj smatra da je stan definitivno namenio jednom detetu, druga lica koja imaju pravo na nužni deo mogu, pod zakonskim uslovima, zahtevati zaštitu svojih prava.

Šta je nužni deo i ko ima pravo na njega?

Nužni deo nasledstva predstavlja zakonom zaštićeni deo nasledstva koji određeni naslednici mogu zahtevati kada su ispunjeni propisani uslovi. Među nužnim naslednicima nalaze se potomci i bračni drug, dok za pojedine druge srodnike važe dodatni zakonski uslovi.

Za potomke i bračnog druga nužni deo iznosi polovinu onoga što bi im pripalo po pravilima zakonskog nasleđivanja. To, međutim, ne znači da svako dete automatski ima pravo na polovinu stana koji je roditelj poklonio drugom detetu. Najpre se mora utvrditi ko su naslednici, kolika je obračunska vrednost zaostavštine, koja je imovina ostala i koji pokloni se prema zakonu uzimaju u obzir.

Zamislimo porodicu u kojoj roditelj ima dvoje dece i nema bračnog druga. Ako bi oba deteta po zakonu nasledila po polovinu zaostavštine, njihov nužni deo načelno bi iznosio po četvrtinu obračunske vrednosti. Međutim, stvarna računica može biti znatno složenija ako postoje dugovi, drugi pokloni, druga imovina ili posebne okolnosti.

Zato nije moguće na osnovu jedne rečenice u ugovoru unapred garantovati da nikada neće biti naslednog spora.

Može li dete koje nije dobilo stan da traži svoj deo?

Mogućnost zahteva postoji kada su povređena prava koja zakon štiti, ali ishod zavisi od konkretnih činjenica. U određenim okolnostima može se zahtevati smanjenje raspolaganja ili vraćanje poklona u meri potrebnoj za namirenje nužnog dela, uz poštovanje zakonskih pravila i rokova.

To ne znači da svaki poklon jednom detetu automatski mora da se deli sa ostalima. Takođe, nije tačno ni da svaki nezadovoljni naslednik može jednostavno da poništi ugovor zato što smatra da je roditeljska odluka bila nepravedna.

Pravo i porodični osećaj pravičnosti nisu uvek isto. Sud u eventualnom sporu ne odlučuje samo na osnovu toga ko je više pomagao roditeljima ili ko je bio u boljim odnosima sa njima, već na osnovu ugovora, dokaza i odgovarajućih zakonskih pravila.

Upravo zbog toga je preporučljivo da roditelji, pre nego što prenesu vrednu imovinu, razgovaraju sa advokatom ili javnim beležnikom o tome kakve posledice njihova odluka može imati.

Kako roditelj može da zaštiti pravo da ostane u stanu?

Drugo važno pitanje odnosi se na položaj samog roditelja nakon poklanjanja nekretnine. Mnogi pretpostavljaju da će, i kada stan prepišu detetu, moći da nastave da žive u njemu do kraja života. Međutim, takvo očekivanje ne bi trebalo ostaviti samo na usmenom porodičnom dogovoru.

Ako roditelj želi da zadrži pravo korišćenja ili stanovanja, potrebno je razmotriti odgovarajuće pravno rešenje, poput ugovaranja i upisa odgovarajućeg prava u katastar. Na taj način se pitanje njegovog boravka u stanu ne zasniva isključivo na dobroj volji novog vlasnika.

Ovo je posebno važno zato što se porodične okolnosti tokom godina mogu promeniti. Dete može stupiti u brak, suočiti se sa dugovima, odlučiti da proda nekretninu ili preminuti pre roditelja. U takvim situacijama precizno ugovorena i upisana prava mogu biti od presudnog značaja.

Poklon, testament ili ugovor o doživotnom izdržavanju?

Ne postoji jedno rešenje koje je najbolje za svaku porodicu. Ugovor o poklonu podrazumeva prenos imovine za života, dok testament omogućava da vlasnik odredi raspodelu imovine nakon smrti, uz ograničenja koja proizlaze iz prava nužnih naslednika.

 Ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja drugačiji pravni odnos, sa posebnim obavezama davaoca izdržavanja i posebnim posledicama po imovinu koja je njegov predmet. On nije isto što i poklon, niti ga treba zaključivati samo kao formalnost radi zaobilaženja naslednika.

Svako od ovih rešenja ima svoje uslove, troškove i moguće posledice. Zbog toga je važno razmotriti ne samo kome roditelj želi da ostavi imovinu, već i kako će sam biti zaštićen tokom života, da li postoje drugi naslednici i šta bi moglo da se dogodi ako se porodični odnosi promene.

Najskuplje porodične greške ponekad ne nastaju zbog nedostatka novca, već zbog uverenja da se među najbližima sve podrazumeva. Kada je reč o stanu ili kući, mnogo je sigurnije da prava i obaveze budu jasno uređeni dok su svi saglasni, nego da ih naslednici godinama kasnije razjašnjavaju pred sudom.

Biznis Kurir/Direktno