"MAMIN HOBI JE PRERASTAO U PORODIČNI BIZNIS" Novopazarka sa ekonomije prešla na zanat i sada uživa u svom poslu: Da smo znali šta nas sve čeka...

Dželila Zukorlić Čarovac ima jednu od lepših i uspešnijih cvećara u Novom Pazaru. U posao kaže, ulaže puno energije, kreativnosti i dosta maštovitosti.

- Ali u suštini ono što ja moram da kažem, cela ova zamisao, je u stvari zamisao moje majke, koja ima sad već boga mi punih 62 godine i koja se upustila u ove vode sa nekih 50, otprilike 50-eta godina imala i to je njen prvi posao, generalno, prvi put da uzme žena nešto kao da radi - kaže ona za Jutjub kanal "A1tvNet.

Dodaje da je majka uvek kreativna bila. Počela je da se bavi tim nekim malim, sitnim stvarima.

- I onda kao, hajde mama, mi malo vetra u leđa. Kao mi smo tu da pomognemo i sad interesantno je što ja uopšte nisam u tom smislu bila nekako za cveće, da ja sebe zamislim da ja to mogu da spojim, da napravim. Ne, ja ću tu da budem oko papira, jer sam inače po ovom zanimanju ekonomista, ja ću tebi taj kao deo da vodim. Međutim, malo po malo, malo po malo potpuno me uvelo u ovu priču i onako pa smo svi, čini mi se, zavoleli. Svi smo tu, svi nekako skačemo, svi smo učili neke cake.

Ima i poruku za sve žene koje razmišljaju da se upuste u preduzetničke vode.

- Ja bih, bukvalno svakoj ženi, svakoj mladoj, ali i starijoj osobi, ženi prvenstveno, preporučila da sledi svoje snove. Znači, možda i s prvim neuspehom. Mi smo imali možda i ludu sreću i splet okolnosti da se nama poklopilo i Bogu hvala da smo izgurali priču do tim. Prosto u tom vremenu nije baš davala puno nešto šansi, ali eto, Bogu hvala, to je uspelo.

- Ali ja bih rekla stvarno slediti svoje snove iz razloga što, možda da smo znali šta nas sve čeka, verovatno da bismo možda u nekom trenutku odustale ovako, malo smo išli malo grlom u jagode, ali mnogo smo verovali, davali smo 110 odsto sebe i gurali smo, gurali i na kraju, mislim da se to uvek isplati. Ako ne u ovom poslu, u nekom drugom bi se to postotno našli. Bitno je da čovek radi ono što voli, to je jako bitno. I da se okruži tim nekim ljudima jer podrška je jako bitna u svemu, pa i u ovom poslu. I onda da čim ima te neke dobre energije, potpore, ima i velike šanse da uspe.

 Ona je dalje u razgovoru otkrila i šta se najviše prodaje u njihovoj cvećari.

- Pa, definitivno, to je to rezano cveće i ruže su nešto što dominira, definitivno, to je ta crvena ruža. Ali ima tu još puno, puno cveća koje je onako interesantno, koje nije svaki dan i gde smo stvorili prosto tu naviku da ljudi traže sad, e daj mi nešto neobičnije, ono što nisam do sad uzimao i to bude onako prilično slatko i zanimljivo. To je totalno spontano, kod nas su nastali ti slatki boksovi, jer smo mi pretežno radili, hajde kao ono, hoće tri stvari sa kojima ne može ono kao da se promaši, to su cveće, slatkiši naravno, čokolade i te plišane mede koje uvek prolaze kao žene. Prvo smo upravili aranžmane, boksove i bukete sa slatkišima i cvećem, pa onda smo ubacivali i plišane, i velike, i male, i mede, i sve to.

- I onda smo kao, ajde posebno da imamo i te slatke boksiće, i to smo sad aranžirali. Bukvalno pravimo i sa sušenim cvećem, ali poenta je da je sve od prirodnog cveća pa je ono na neki način sušeno, izvučena je ta vlaga iz biljke da bi ona mogla da opstane na duže i onda smo bukvalno kombinujemo i pratimo ono što od prilike nam i naše mušterije negde govore i onda slušamo ih u korelaciji zajedno sa njima nastaju ti i slatki boksovi i svašta nešto novo. Posebno pakovanja, pakovanja velika, ogromna pakovanja su nešto što je jako interesantno i što je vrlo traženo kod nas. Sada čini mi se da nijedan rođendan ili neki jači povod ne može da prođe, a da to estetski ne izgleda baš onako vrhunski.

Otkrila je i da su neki od najskupljih poklona oni koji se kombinuju sa zlatom. 

- Stalno morate imati nešto novo što nije tako tipično. Te plišane igračke su bitan faktor svemu ovome - kaže ona i dodaje da stalno moraju da se prate trendovi i društvene mreže kako bi bili u toku.

Po zanimanju je ekonomista ali kada je počeo ovaj porodični biznis, morala je dosta toga i da nauči. 

- Sa ove distance to izgleda nekako lako, brzo, prošlo, ali kad se setim, preznanja, pa tog papira, savijanja, pa tog samog pravljenja buketa, kako da izgleda, kako se slika, sve izgleda vrlo jednostavno. A u suštini dok se to napravi, dok se složi, i to je jako, jako složen posao, sva sreća pa smo naišli na dobre ljude u ovom poslu, Bogu hvala. I neke saradnike koji su van Pazara, koji su stvarno onako bili otvoreni, vrlo i da pokažu i da upute i ja sam im neizmerno zahvalna na tome, olakšali su. Ali, prosto, čini mi se da lekcije koje naučimo težim, mnogo težim putem su mnogo vrednije, plaćaju se, plaćaju se i sa vremenom i sa živcima, ali prosto vrede, vrede.

- Ovo je zanat. Znači, sa zanatom nikad čovek nije gladan. I mi smo imali situaciju da devojka koja je radila kod nas, Bogu hvala, ona sad ima svoju cvećaru. I to je jako lepo, i onda kažem, nauče milione jednu caku, nebitno da li će to upotrebiti u cvećarstvu, ne znam, ako se bave dekoracijom ili čemu god. Znači svako znanje vredi, a ovo je kod nas trenutno na izvolite. I sam bih ohrabrila da probaju, pokušaju, budu tu neko vreme, nije sve Instagram, nije sve tako lako...