KADA GORAN IZ MRČAJEVACA UTEGNE "FIĆU" ON VREDI VIŠE OD "MERCEDESA": Generalku radi sa torbom alata, kad prođu kroz njegove ruke dostignu astronomske iznose

Autolakirer Goran Srnić iz Mrčajevaca već godinama se bavi reparacijom starih automobila oldtajmera, što njemu nije osnovno zanimanje. U šali kaže da svaki prosečan automehaničar sa Balkana, „generalnu" na automobilu može da uradi s torbom alata, u po noći, ma gde da se zatekne. A razlog zašto srpski majstori imaju sve više posla u ovoj grani auto-industrije je što mašine bez elektronike poznaju u dušu. Polovnjaci stari 60 i više godina, kada prođu njegov tretman, na tržištu dosežu aukcijske vrednosti. Goran kaže da danas do perfekcije utegnuti fića „kontraš" vredi više od mercedesa.

Da bi fića proizveden šezdesetih zasijao u punom sjaju nekada je potrebno uložiti i do deset hiljada evra. Sa inostranim markama automobila te cifre su daleko veće, jer su originalni delovi retki i skupi, često majstorima stižu i sa drugih kontinenata.
Cene oldtajmera su daleko više u inostranstvu, mada ima i domaćih zaljubljenika koji ne pitaju za cenu onda kada raritetnom vozilu žele da udahnu novi život.

- Postupak je dugotrajan i za naše uslove neverovatno skup, jer se do originalnih delova teško dolazi i sve ih je manje, zato im je cena visoka. Recimo za reparaciju svog ford taunusa iz 1968. branik i par sitnica u Kanadi sam platio toliko da sam za te pare ovde mogao da kupim pristojan polovan auto novijeg datuma. Kanađanin je tada sličnog forda, samo starijeg, prodavao za neverovatnih 700.000 dolara. Razlog za to je što na šasiji stoji serijski broj 00001, što govori da je prvi sišao sa trake. Zaljubljenici u oldtajmere ne pitaju za cenu i obično se odlučuju za kompletnu reperaciju koja ume da traje mesecima - priča Goran dodajući da je iz Mrčajevaca put Rusije nedavno otišao ford karera iz 1977, kompletno repariran čiju vrednost procenjuje i do 70.000 evra.

- Međutim, takvi primerci se obično ne nalaze na oglasima i nisu dostupni široj javnosti. Prodaju se na zatvorenim aukcijama i ovaj koji smo mi radili, može da dostigne cenu od 300.000 evra, naravno u inostranstvu - kaže Goran dodajući da u procesu restauracije učestvuje mnogo ljudi, počev od mehaničara, bravara, vulkanizera, farbara, limara koji često ručno izrađuju nedostajući deo karoserije, kao i tapacera koji kožom ili platnom presvlače sedišta i enterijer.

Zarada koju oni ostvare je kaže mala, spram kolega koji se ovim poslom bave u Evropi.

- Sve je ovo uticalo da u ovoj grani auto-industrije naši majstori imaju dodatnog posla, jer njima kvar ne utvrđuje kompjuter, već čovek. Naši majstori su tu neprikosnoveni. Za rad na ovakvim modelima njih je najviše preporučilo znanje i iskustvo sa automobilima na kojima nema elektronike, što automobil umeju da rastave i sastave do najsitnijih detalja. Ljubav prema oldtajmerima nema cenu, to nas je okupilo i zarada nam nije presudna. Ovim poslom se danas bave isključivo zaljubljenici, a najčešće mušterije su nam kolege, ljudi iz struke i autoindustrije. Strancima smo zanimljivi jer se po našim garažama i šupama još uvek kriju neprocenjivi primerci za kojima kolekcionari u svetu tragaju - zaključuje Srnić.