Klimatske promene nisu problem budućnosti, nego sadašnjosti I gotovo da ne postoji zemlja u svetu koja se nije uključila u borbu sa ovim problemom. Jedan od problema koji utiče na ove promene su štetni gasovi. Svetska meteorološka organizacija je 2022, godine merenjem utvrdila da su štetni gasovi na mnogo višem nivou, nego što je to dozvoljeno I stavila za cilj da sve zemlje, koje su potpisnice Pariske deklaracije do 2040. godine smanje njihovo emitovanje na normalne parametre.
Na prestižnoj konferenciji u Berlinu koja je upravo završena, a sazvana je od strane Nemačkog Ministarstva za ekonomiju i zaštitu od klimatskih promena učestvovao je i srpski privrednik iz Nemačke, Miroslav Kojadinović. Ovaj uspešni Srbin je ekspert koga Evropa ceni i član je Nemačke organizacije sudskih veštaka BDSF koja se bavi tumačenjem zakona o energetskoj efikasnosti. On nam je i preneo utiske I otkrio šta Srbiju I Bosnu I Hercegovinu očekuje kada je ova tema u pitanju:
- Bosna i Hercegovina je, kao i Srbija, potpisnica Pariske deklaracije u kojoj se svi obavezuju da rade na smanjenju štetnih gasova. Lično sam srećan i mogu da kažem da će već u martu BiH dobiti status pregovarača u EU, tako da stoji jedan veliki zadatak pred njom, ali i pred Srbijom. Moramo, na samom početku, doneti minimalno 80 zakona na nivou zemlje da bi BiH ušla u EU. A što se tiče štetnih gasova, ako obe zemlje ne budu uradile ništa po tom planju postoji mogućnost da će sve firme koje izvoze svoje proizvode morati da plaćaju dodatni porez na CO2 - kaže Kojadinović.
On dalje navodi da bi u tom slučaju to bilo loše za te firme, jer one svoje proizvode automatski neće više moći da prodaju po cenama koje su držale do tada, a samim tim neće moći ni da budu konkurentne na tom tržištu, zbog doplaćivanja obaveza na svaki proizvod od štetnih gasova CO2.
- Sada je trenutno cena CO2 štetnog gasa, po toni, 58 evra u Nemačkoj, a kako će dalje biti i kako će se u buduće razvijati, to ćemo videti – rekao nam je Kojadinović.
TEŠKO DO ZADATIH CILJEVA
Fokus konferencije je bio na sveobuhvatnoj proceni napretka od 2022. godine, kada su u pitanju izlivi štetnih gasova u Nemačkoj i Evropi. Zaključeno je da se, zemlje članice Evropske unije, kao i sama Republika Nemačka, nisu pridržavale određenih uslova i da ne postoji mogućnost, ukoliko se nastavi ovim koracima, da se zadati ciljeve do 2040, godine ostvare.
Kojadinović nam prenosi i da su arapske zemlje su se izjasnile da će se oni pridržavati normi i pokušati da zaštite okolinu, od štetnih gasova. Pored ovoga odlučne su i u nameri da ispoštuju pravila i izvrše zadate ciljeve kako bi se temperatura zemaljske površine smanjila na 1,5 stepeni. Sama EU politika ima veliki značaj, zato su i uvedene te zakonske norme što se tiče zaštite klimatske okoline.
Sve zemlje evropske članice su potpisale da će se na petogodišnjem nivou pridržavati tih normi, koje su propisane do 2040. godine. Norme će se održavati u tri faze. Prva je informativna i u njoj je predloženo kako i na koji način da se one sprovedu. Druga je tehnička i ona će podrazumevati dijaloge koji će se voditi i koji će imati posebne značaje da se vidi kako da se norme urade i treća faza će biti izrada rezultata na osnovu kojih će se videti kako i na koji način smanjiti izliv gasnih supstanci u atmosferu.
Meteorološka svetska organizacija je zaključila da su od 2022. godine do danas štetni gasovi poput CO2, CH4 i N20 porasli, umesto da su se smanjili, tako da će pod hitno morati da se radi na smanjivanju da bi se ciljevi zagrevanja zemljine površine dostigli. Isto tako, vrlo je zanimljivo da je jedna agencija, za ispitivanje globalniih zagrevanja na evropskoj površini, sprovela istraživanja, koja su izvedena takođe 2022. godine, kojim je utvrđeno 53,8 gigatone CO2 akvivalente, što je, ako uporedimo sa prošlom godinom, povećanje od 1,4 procenta.
NE PROPUSTITE
