Bivši fudbaler Vladimir Jugović je povećao svoj vlasnički udeo u ljubovijskoj firmi Duvan, i sada je vlasnik 91,31 procenat firme. Ranije je u svom posedu imao 24,99 procenata deonica. Kako je Beogradska berza prenela, on je u periodu od 24. januara do 13. februara kupio 7.808 akcija Duvana po ceni od 1.500 dinara za jednu, što ukupno čini 11,7 miliona.
Kapital društva podeljen je na 11.773 akcije od po 12.000 dinara nominalne vrednosti. U protekloj godini akcijama se nije trgovalo na berzi. Podaci Centralnog registra hartija od vrednosti Srbije pokazuju da je preostali udeo od oko devet procenata Duvana u rukama brojnih domaćih privatnih lica.
Agroekonomista Milan Prostran je za Kurir ovom prilikom izjavio da više uopšte nije neka novost da bivši sportisti ulažu u poljoprivredu ili da kupuju zemljište.
- Nakon početka privatizacije 2001. godine ova praksa je bila sve učestalija. Lično sam u to vreme time bio začuđen, jer su ljudi koji imaju kapital u sferi sporta obično nakon odlaska u penziju ulagali u nekretnine, ali sada to i nije slučaj – započeo je on.
Navodi da pored Jugovića postoji još dosta primera sa srpske sportske scene koji se odlučuju na sličan potez.
- Vremenom su naši sportisti, kao i mnogo svetskih bogataša, shvatili da je zemljište neobnovljiv resurs i da ga vremenom može biti samo manje, a nikako suprotno. Jednom kvadratnom centimetru zemljišta je potrebno 1.000 godina da se stvori, a naša Srbija je više nego bogata zemljom. Velika je šteta što postoji toliko napuštenih kuća ovde koje u svojoj okolini imaju hektare i hektare zemljišta koje zarasta, a nasuprot tome se novac troši na nešto drugo. Lično sam mnogo više saglasan sa tim da našu zemlju kupuju domaći kupci, bez obzira da li su sportisti ili ne, i da taj krupni kapital ostane u što većoj meri u vlasništvu srpskog naroda – dodao je.
NIJE JEDINI
Svakako da Vladimir Jugović nije jedini bivši sportista iz Srbije koji je rešio da nakon svoje karijere stečeni novac uloži u nešto više, te je kupovinom deonica u industriji duvana to i pokazao. Pored njega, pozitivni primeri sa naše sportske scene su svakako i Dejan Bodiroga, Nenad Krstić, Milan Mačvan, Darko Miličić, Mladen Krstajić, Peđa Drobnjak, Kosta Perović i drugi.
Recimo, nekadašnji kapiten košarkaške reprezentacije Srbije Nenad Krstić se bavi proizvodnjom rakije u rodnom Kraljevu, poseduje ogromnu destileriju i šljivovica „Troglav“ kao glavni brend sada je već poznata. Njegov kolega Milan Mačvan je takođe u poljoprivrednim vodama, a pritom brine o zasadima lešnika, krušaka, malina, trešanja i šljiva.
Dalje, bivši osvajač NBA prstena sa Detroit Pistonsima, Darko Miličić, je u okolini Novog Sada zasadio oko 120 hektara jabuka, i na svom imanju provodi vreme od cvetanja voćki do jesenjeg branja. U posao sa jabukama, ali i drugim voćem, Miličić je ušao sasvim slučajno, a vagao je između brojnih poslovnih ideja svestan da u nešto mora uložiti kako ne bi potrošio novac.
U Vojvodini je stacioniran i Mladen Krstajić, bivši fudbalski selektor Srbije, koji uzgaja kajsije, šljive, dunje, i pravi ‘Hubert‘.
Vladimir Jugović dobro je poznato lice u svetu srpskog, ali i evropskog fudbala. Rođen je 30. avgusta 1969. godine i igračku karijeru je započeo u Crvenoj zvezdi. Sa crveno-belima beleži istorijski uspeh i osvaja Kup evropskih šampiona 1991. godine, a zatim je bio deo tima koji je savladao čileanski Kolo Kolo i popeo se na krov sveta. Iz Zvezde odlazi u Italiju gde se zadržao tokom većeg dela karijere i uspešno nastupao za Sampdoriju, Juventus, Lacio i Inter. Igrao je još i za Atletiko iz Madrida, Monako, Admiru Vaker i Alen, a sa torinskom "starom damom" uspeo je da osvoji Ligu šampiona. Jugović je u tokom karijere osvojio veliki broj trofeja, a za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 41 utakmicu i postigao tri gola, a može da se pohvali i nastupima na Mundijalu 1998. i Euru 2000. godine. Po završetku karijere kratko je bio potpredsednik FK Crvena zvezda (od novembra 2008. do aprila 2009. godine), a kasnije se povukao iz sveta fudbala.
NE PROPUSTITE
