STEFAN STUDIRA ELEKTRONIKU I VEĆ IMA BIZNIS U SVOM SELU: Sve slobodno vreme ulaže u proizvodnju, a ni na zaradu se ne žali

Mladi student Elektronskog fakulteta u Nišu Stefan Stevanović (23) živi u selu Gornja Lokošnica u porodičnoj kući na imanju koje su nasledili od predaka i sa svojom porodicom bavi se proizvodnjom začinske paprike.

Poljoprivreda im je porodični biznis, nasleđen nekoliko kolena unazad, te je on sa svojom porodicom samo nastavio da neguje tradiciju građenu stotinama godina, uz sprovođenje nepogrešive recepture.

U sve poslove uključeni su i njegovi članovi porodice, i na taj način zajedničkim snagama investiraju u održivost proizvodnje začinske paprike. S druge strane, sam proces sadnje i održavanja ovog povrća zahteva i priključenje dodatne pomoći, za šta, po potrebi, plate i radnike.

- U nekim prilikama kao što su sadnja, okopavanje, branje, nizanje, moramo da angažujemo i radnike. Potrebno je, pre svega, uložiti mnogo truda i vremena. Bez toga,materijalna ulaganja, koja su, takođe, velika, ne bi imala nikakav uticaj. Jako je teško proizvesti idealan proizvod, jer smo svedoci da se danas klima menja uveliko, što dodatno otežava proces proizvodnje - objašnjava Stevanović.

Njihov asortiman je bogat kvalitetnim paprikama proizvedenim sa puno ljubavi na porodičnom imanju u Gornjoj Lokošnici. Od proizvoda plasiraju suvu papriku za punjenje, mlevenu začinsku (slatku i ljutu), kao i tucanu začinsku (slatku i ljutu) papriku.

- Cena svih začinskih paprika je 1.000 dinara po kilogramu, a ukoliko je reč o nekim većim količinama, onda se redukuje, ali su već dve godine konstantne. To se odnosi samo na maloprodajnu cenu - priča Stefan.

Vrednost paprika formiraju na osnovu potreba na tržištu. Međutim, kako ističe, naše tržište je u poslednjih par godina preplavljeno uvoznom paprikom iz Kine i Španije, koje su drastično lošijeg kvaliteta, ali su pristupačnije cene.

- Kod nas na tržištu većina kupaca prvo pita za cenu, a tek onda za poreklo i kvalitet. Trenutno imamo takvu kupovnu moć da nam, nažalost, cene diktiraju izbor, a ne sam kvalitet - kaže Stevanović.

Proces proizvodnje iziskuje veliku posvećenost, kao i tačnost prilikom presađivanja i daljeg održavanja paprike, nakon čega se odnosi kući i suši prirodnim putem.

- Prvo se proizvodi rasad u plastenicima. Rasad dobijamo od semena koje ostavljamo od prošlogodišnje paprike. Kada dostigne određeni stadijum u rastu, taj rasad iznosimo na njivu gde nastavlja svoj rast i razvoj ploda. Nakon par meseci, kada dođe vreme berbe, paprika se bere i kod kuće se niže na vence koje okačimo na svim mogućim mestima na imanju, kako bi se ona sušila prirodnim putem - pojašnjava mladi poljoprivrednik i student.

Međutim, pošto paprika i dalje ima određeni procenat vlage, potrebno ju je dodatno osušiti u sušarama.

- Konkretno, naša porodica to obavlja u sušari na drva, koja ima prirodne otvore za ventilaciju, zbog potrebe za stalnom cirkulacijom vazduha. Nakon ove faze, dolazi poslednja faza, a to je mlevenje paprike i dobijanje krajnjeg proizvoda - kaže on.

Zainteresovani za ovu vrstu proizvoda su ljudi preko 40 godina, jer, kako objašnjava, oni mnogo više vremena provode u kuhinji, u odnosu na omladinu.

Kada govorimo o isplativosti, Stefan ističe da niko od nas ne bi radio nešto što mu se ne isplati, samo je pitanje koliki je njen stepen i da li pojedinac može da se zadovolji istim.

Ono što je, takođe, vredno pomena jeste da je Stefan, zajedno sa svojim drugom, osnovao udruženje građana ''Leskovačke priče'' pre tri godine, tako da deo sebe ulaže i u tu onlajn platformu. Cilj udruženja jeste promocija i samo približavanje istorije grada Leskovca njegovoj mlađoj populaciji.