ŠNICLA NAM SVE TANJA - KO NEMA ZA FILE PAZARI I KRILCA: Na trpezi svakog Srbina 25 kilograma mesa manje nego u EU, ovo su razlozi

Stara izreka kaže "Snaga na usta ulazi" izgleda da više ne važi bar kada je meso u pitanju. Naime, svaki stanovik Srbije u proseku godišnje pojede 41,8 kilogram mesa, što je 23 kg manje nego što je jeo 1991. godine.

Da je šnicla mesa na tanjirima u Srbiji sve tanja pokazuje i podatak da građanin Srbije pojede 25 kg mesa manje nego stanovnik Evropske Unije, koji u proseku pojede 67,2 kilograma.

Glavni razlozi za smanjenu protošnju mesa u Srbiji prema sagovornicima Kurira su pad stočarske proizvodnje koja je dovela do povećanja cena kvalitetnog mesa, siromaštvo stanovništva, ali i zdravstveni razlozi jer smo sve starija nacija.

Agroanalitiučar Branislav Gulan smatra da je za smanjenu potrošnju mesa ključno siromaštvo stanovništva.

- U Srbiji se 2017, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu pojelo 13,9 kilograma goveđeg, 45,4 kilograma svinjskog i 50 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je 4,8 kilograma za razliku od EU gde je prosek 10,9. Živinskog mesa, pre svega piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede 17,3 kilograma, u EU je taj prosek 24,2. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku trošilo 15,7 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 - objašnjava Gulan.

On ističe da građani Srbije ne jedu samo manje mesa, već i hleba i mleka.

- Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na 83 kilograma po stanovniku, što je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Delom znak siromaštva je i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka, kod nas je to nekih 57 do 60 litara po stanovniku, u EU je tri puta više - ističe Gulan.

PROIZVODIMO 500.000 TONA

- 496.000 tona svih vrsta mesa proizvede se godišnje u Srbiji

- 300.000 tona svinjskog mesa se proizvede na godišnjem novou u Srbiji

- 78.000 tona govedine proizvodi Srbija

- 118.000 tona živinskog mesa proizvodi se u Srbiji

- 31.000 tona svinjskog mesa uvezeno je u Srbiju za devet meseci 2022.

- 76,8 miliona evra platili smo za uvoz svinjetine za devet meseci 2022.

Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedljivo najveći potrošac živinskog mesa Izreal, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku.

Goran Papović: Nije siromaštvo krivo za pad potrošnje mesa

Da siromaštvo nije glavni razlog za smanjenje potrošnje mesa po stanovniku u Srbiji smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije NOPS:

- Agresivne marketinške kampanje koje traju godinama i koje tvrde da je svinjslo meso štetno zbog masnoće, kao i da je štetno jesti meso sa roštilja učinile su svoje pa sve više potrošača jede manje masna jela. Sve se manje jede svinjetina, a više piletina i riba - kaže Papović.

Agroekonomista Milan Prostran istče da je veliki pad u potrošnji mesa rezultat pre svega problema u stočarstvu.

- Devedeseetih smo trošili 65 kg mesa, a sada je to 41,8 kg. Stočni fond je naročito uništen u vreme sankcija od 1992. do 1996. godine kada je Srbija izgubila kupce u inostranstvu i otada to traje. Broj grla goveda, svinja i ovaca u proseku godišnje opada od 1,5 do dva odsto i to traje 30 godina. Imali smo 1,6 miliona grla goveda 1990. a danas ih ima oko 700.000 - kaže Prostran.

BROJKE

- 4 kg junećeg mesa pojede u proseku svaki građanin Srbije

- 16 kg svinjetine jede se po glavi stanovnika

- 18 kilograma živinskog mesa pojede svaki u proseku svaki stanovnik

Prostran ošnjava da je i kupovna moć stanovništva istovremeno opadala.

- Kupovna moć stanovništva je takva da nije mogla da podnese da kupuju kvalitetnije kategorije mesa. Od kvalitetnijeg junećeg i svinjskog mesa išlo se na jeftinije, pre svega na živinsko, kojeg takođe ima manje, ali je cenovno prihvatljivije za narod. Tu su i potrošačke i psihološke navike, pa ako ljudi ne mogu da kupe belo meso oni kupe batak i karabatak, a ako im je skupo i to pazare krilca. Sve nam je i stanovništvo starije pa i zbog zdravstvenih razloga se potrošnja mesa smanjuje - ističe Prostran.

On naglašava da je suprotno logici da Srbija koja je među 10 najvećih proizvođača kukuruza za svetu uvozi meso, umesto da ga sama proizvodi.

Bonus video:

Kurir