U Srbiju je prvi automobil stigao davne 1903. godine. Reč je o vozilu marke “Naseldorf” koji je u Beograd stigao iz Beča, najpre kao vozilo trgovca Bože Radulovića, a zatim i kraljevske porodice.
Šta se kasnije dešavalo sa tim vozilom se ne zna, a sećanje na prvi srpski automobil oživela je replika tog modela za koju se zna gde je.
Na imanju Radoslava Matovića, u srcu Šumadije, gledaoci Kurir TV mogli su da vide kako su se vozilii vlasnici prvog automobila koji je dospeo u Srbiju, tačnije u Beograd. Sada, više od sto godina kasnije, takav auto u Srbiji se može videti jedino u Velikim Pčelicama. Vozi ga čovek koji ga je i napravio potpuno sam, bez nacrta, bez kompleksnih proračuna.
- Ne pravim nikakve nasrte, jednostavno krenem tako da radim. Uveče kad legnem da spavam, ja maltene noću sanjam šta sutra treba da radim. To je malo čudno, ali meni se to dešava - kaže umetnik Radoslav Matović.
Osim što pleni izgledom, ali i udobnošću, ovaj auto je, verovali li ne, i potpuno rasklopiv.
- Auto može da se rasturi sve u delovima i opet da se sklopi na drugom mestu. Znači, sve je pravljeno, ništa nije fiksirano, sve je deo po deo - dodaje Radoslav.
Radoslav od formalnog obrazovanja ima samo osnovnu školu, ali i talenat i veštine mnogo.
- Prvo sam počeo da radim pinterski posao, pravio sam buriće kao mali. Jednostavno nisam završio nikakvu školu. Odmah sam krenuo da pravim buriće, to je pinterski posao. To mi je prvo što sam krenuo. Nakon toga vremenom sam radio nameštaj. Tu je bilo malo šivenja i sve je to krenulo jedno po jedno. Kad sam krenuo da radim čeze fijakere, tu ima više tih kovačkih delova, kako već šta da kažem. Vremenom se nizalo sve to, ti zanati - otkriva Radoslav.
Za kočije je pravi specijalista. Njegovi radovi mogu se videti u filmovima domaćih pa i jedne strane produkcije, a oprobao se i kao glumac. Njegova svestranost dovela ga je i do ostvarenja dečačkih snova. Radoslav je u duši pravi kauboj i više od toga.
- Može da se kaže da su mi se ti dečački snovi ostvarili. Ja sam šerif u kaubojskom gradu El Paso na Zlatiboru. Ovo vozilo je bilo jedno vreme gore. Maštao sam kao mali da odem negde da vidim neki kaubojski grad. Eto došao je kaubojski grad na Zlatibor i eto ja sam gore šerif u tom gradu.
Kaže da iznad svega voli sve čime se bavi, a svoje zanimanje opisuje jednom rečju.
- Pa ovde imam više zanata. Ne mogu tačno da kažem šta sam. Eto mogu da kažem umetnik. To je sve - skroman je Radoslav.
Šumadijski šerif je dečački san ostvario, ali sada je pred njim još jedan.
- Pravio bih neki avion iz Prvog svetskog rata, dvokrilac. Pa videćemo, možda i bude, ali imam nacrt, imam sve, zavisi.
A pre nego što i ovaj san postane java, voleo bi, kako kaže, da njegov auto češće bude na ulicama grada Kragujevca.
Kurir/Ivana Đorđević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
