RUŽICA SE POSLE 40 GODINA VRATILA NA DEDOVINU I SAD ŽIVI SAN: Digla ovu kućicu pa joj na pamet pala i ideja za dobar biznis (FOTO)

Davni predak ove domaćinske familije bio je Karađorđeva desna ruka - Petar Jokić zvani Topolac, buljubaša, starešina lične Voždove garde, na šta su Ruža i potomoci cele njene familije i danas ponosni

Na imanju ima ovce, kokoške, psa i papagaje, kao i vinograd, zatim bašta, šljivik, voćnjak...

- Imanje sam nasledila od oca. U vreme kada se teško živelo, pradeda je odlučio proda jednu našu njivu i podelio je na placeve ljudima koji su želeli da zidaju vikendice. U to vreme je to bilo popularno. Prvi plac je kupio pukovnik pilot Vojske Jugoslavije i vojni ataše Jugoslavije u Londonu u dva mandata - priča Ružica na početku i dodaje:

- Sa tom porodicom smo se družili, čak su i živeli kod nas dok su gradili kuću. Kada je čika Dragan umro, jedno vreme niko nije dolazio na imanje, a njegova supruga je pokušavala da ga proda, ali bez uspeha - kaže Ružica za Priče sa dušom.

U vreme pandemije odlučila da se vrati u svoje selo i počne s novim načinom života. Ružica je na tom placu sagradila Kuću mirne duše, seosko turističko domaćinstvo kategorizovano sa 4 zvezdice.

Kuća je površine 110 kvadrata i potpuno je odvojena od imanja na kojem Ružica živi sa porodicom, a unutra su dve spavaće sobe sa četiri mesta za spavanje, kuhinja, kupatilo i udoban dnevni boravak.

- Ja sam ovde odrasla, a nasledila sam ljubav prema selu i prirodi. U Mladenovcu sam završila osnovnu školu, srednju i Višu školu u Beogradu, ali sam sve vreme dolazila u Krćevac. I moja deca su danas ovde, i oni su detinjstvo proveli na selu - objašnjava Ruža.

Želja joj je bila da na svojoj zemlji u Šumadiji počne da se bavi turizmom na drugačiji način, agroturizmom koji je decenijama popularan u Italiji, Španiji i Francuskoj.

- Završila sam srednju turističku školu i nakon toga Višu turističku školu. Gledajući neke lepe stvari na internetu i na društvenim mrežama istraživala sam sve: od bazena i dvorišta do enterijera i smeštaja - ističe Ružica Jokić Žujević.

- Imala sam viziju kako sve to treba da se primeni u Šumadiji, za mene najlepšem kraju Srbije, kraju koji je bogat poljoprivredom, voćarstvom, stočarstvom i hektarima vinograda još iz vremena čuvene Venčačke zadruge. Na imanju je sve posađeno kao nekad, s tim što su na njenu inicijativu posađeni su lešnici i nov zasad autohtone šljive crvenjače, odnosno crvene ranke od koje se pravi najbolja rakija - navodi Jokićeva.

Njen sin Ilija sam ume da ispeče rakiju, deda ga je naučio kako da naloži vatru, da napuni i isprazni kazan i sad može da sedi sa unukom i da uživa. A, drugi sin, Miloš vodi računa o životinjama, hrani ih, zaliva baštu i prska vinograd.“

Baštu ne tretiraju nikakvim pesticidima, već koriste samo plavi kamen i kozju surutku.

- Ovde se osećam slobodno još od kad sam bila dete. To vidim danas i kod moje dece. Iz detinjstva provedenog u Krćevcu pamtim bakinu kuhinju i druženje. Imam drugarice sa kojima se družim već 43 godine. U selu imam širinu, slobodu i kontakt sa prirodom koji je neprocenjiv. Ima dana kada radimo od ujutru do uveče, ali kad radite za sebe ništa nije teško. Na kraju smo ipak mi krojači svog vremena - sa puno sete priča.

Kurir.rs/Priče s dušom/Nenad Blagojević