Ako ste od kasne jeseni pa do sredine proleća na pijačnim tezgama zapazili vrećice s nepravilnim svetlim krtolama, a niste znali šta je to, to je čičoka.
Ovo veoma skromno povrće, uspeva u svakom ćošku bašte, i što je najvažnije, "sama se sadi". Čičoka potiče iz Latinske Amerike, a i pre Kolumba bila je raširena po celoj Americi, gde je domaće stanovništvo gomolje koristilo kao zimsku namirnicu. Višegodišnja je biljka, ali gaji se kao jednogodišnja vrsta.
Za čičoku kažu da je to biljka 21. veka koja daje izvanredne prinose uz jednostavnu agrotehniku, otporna je na sve vremenske prilike i neprilike, bolesti, a proizvodnja je jako jeftina kada se uzme u obzir da se sadni materijal kupuje samo jednom, a eksploatiše desetinu godina.
Čičoka ili kako je još nazivaju slatki krompir, morska repa, mačja repa, divlji krompir, jerusalimska artičoka, višegodišnja je zeljasta biljka, slatkog gomolja (krtola), ne mnogo krupnog ali nepravilnog oblika. Ta biljka spada u istu porodicu kao i suncokret, čak imaju i sličan izgled nadzemnog dela, piše Agromedia.
Kolika je zarada od čičoke?
Na internet oglasnicima u Srbiji i marketima zdrave hrane, nekoliko upakovanih komada ove krtole, težine 500 grama, prodaje se po ceni od 125 do 150 dinara.
Slična cena je i za semensku čičoku koja se na popularnom oglasniku Sasomange.rs prodaje po ceni od 125 dinara.
Stabljika je jednogodišnja, može da izraste u pravog džina, do visine tri i po metra, na čijem vrhu se, u našim uslovima obično u septembru, pojavljuju veliki crvenkastosmeđi ili svetlo žuti cvetovi slični suncokretu, samo sitniji. Čičoka je biljka izrazito kratkog dana i cveta tek kada je dan kraći od 12 sati (u septembru), a kultivari duže vegetacije često ni ne cvetaju.
Kako gomolji čičoke podnose temperaturu i do -30 Celzijusovih stepeni na otvorenom se mogu saditi od oktobra pa do sredine aprila. Dobro podnosi i sušu, i dok kiša ili zalivanje ne pokvasi zemlju, ona se na neki način konzervira i čeka pogodne uslove da nastavi razvoj. Na istom mestu ostaje godinama.
Čičoka se razmnožava krtolama. Za sadnju su najprikladniji one koje teže 30 – 50 g. Čičoku od ostalog povrća izdvajaju mnoge osobine, pa tako i berba, ili vađenje gomolja. Naime, njeni gomolji se kratko mogu čuvati u bilo kom skladištu, pa čak i u frižideru svenu posle izvesnog vremena. Zbog toga se krtole vade po potrebi.
Iako je krompir, nema skrob
U krtoli čičoke, za razliku od običnog krompira, nema skroba nego inulina, zbog čega ga u ishrani mogu koristiti osobe obolele od šećerne bolesti i oni koje imaju problema s prekomernom težinom. Kao prilog jelu koristi se kuvana ili pečena kao i krompir, dok se od brašna, dobijenog od njenih gomolja, priprema specijalan hleb. Od gomolja čičoke se može proizvesti i rakija, i to 6 litara od 100 kilograma, a može se i kiseliti kao turšija. Dijabetičari je mogu dnevno koristiti u neograničenim količinama jer ona snižava visinu šećera u krvi.
Stabljika i lišće kvalitetna su stočna hrana. Krave muzare koje se hrane silažom ove biljke na dan daju od četiri do šest litara mleka više. Životinje mogu jesti čičoku i sirovu. Sveži gomolj ima tanku ljusku i često se koristi kao hrana za svinje.
Kurir.rs/Agromedia
NE PROPUSTITE
