Da je Daliborki Miljković iz Niša neko pre par godina rekao da će napustiti tada najjaču novinsku kuću na ovim prostorima, ostaviti pisanje i posvetiti se apsolutno prirodi, samo bi se slatko nasmejala. Okolnosti su se, međutim, promenile, a ona je laganim, ali sigurnim koracima ulazila u čaroban svet prirode.
Već sada može da se pohvali da za vikend zaradi svoju platu koju je imala na "sigurnom" poslu. Novi joj ne daje sigurnost, ali jedna je od retkih koja apsolutno uživa u onome što radi.
Sticajem okolnosti već je saradjivala sa plantažama iz Tamnjanice, selu u blizini Bele Palanke, koje gaje smilje, lavandu, ružu,...i druge lekovite biljke, pa je pomislila: "Zašto ne bih probala". Cena njenog uspeha je, kako kaže, težak rad, posvećenost poslu, ali i odlučnost da bilo da iz ovoga izađe kao pobednik ili gubitnik, uvek da sve od sebe kako bi rešila zadatak koji joj je bio u rukama.
- Nisu bila potrebna velika ulaganja, ali jeste znanje, ljubav se već rodila, i upustila sam se u ovu avanturu. Inače, živim van grada, na imanju gde imam pčele, šumu, organsko gajeno povrće, koke koje slobodno šetaju, a sve su to preduslovi da se srodite sa prirodom. Ne kažem da neko ko ne živi u takvom okruženju ne može da se bavi prirodnom kozmetikom, već samo da je meni priroda bila samo dodatna inspiracija - počinje svoju priču Daliborka.
Prvi korak bio je kako da nauči da pravi sapune i u tome joj je pomogla drugarica Marina Petković koja je jedna od najcenjenih pčelarki na jugu Srbije.
- Pošto sam "savladala" sapune zajedno smo pohađale škole prirodne kozmetike na kojima je predavač bila Darinka Ilić, žena sa velikim znanjem i iskustvom u ovoj oblasti. Sada ih pravim sama, hladnim postupkom sa određenim uljima uz dodatak eteričnih. Ne volim da koristim mleko ili neke slične dodatke, pogotovo ne one koji se jedu. Prosto nemaju nikakvu funkciju, osim marketinške - priča Daliborka.
Njeni proizvodi su, kako objašnjava, način da se kreativno izrazi, da uposli ruke, jer joj je nakon 30 godina pisanja bilo potrebno nešto da drži u rukama i da kaže: "Vidi šta si napravila".
ŠAMPON OD 750 ML STANE U ŠAKU
Daliborkini proizvodi su ekološki, jer su potpuno razgradivi. Recimo, čvrsti sapun za pranje kose potpuno iz upotrebe izbacuje plastičnu ambalažu jer vam stane na dlan, a zamenjuje nekih 750 mililitara šampona.
- Radim male serije, pravi ručni rad. Ne kupujem gotovu sapunsku masu, pa da samo dodajem boje i mirise, već od topljenja ulja do sečenja sapuna i pakovanja sve prođe kroz moje ruke. Posle dve godine potpuno sam sigurna u ono što radim i već imam stalne kupce. Ova kozmetika nije jeftina i nije za svakog, ali ona daje trajnije benefite, jer polako čistite telo od "hemije" kojom je godinama bilo izloženo. Sva moja ulja, macerati i hidrolati u kremama, micelarnim vodama, serumima miluju kožu jer nema u njima ničega što bi moglo da izazove reakciju koja joj ne bi prijala - otkriva ova Nišlijka.
Kokosovo ulje, okriva Daliborka, se u sapunima može zameniti svinjskom mašću, ali se i do nje teže dolazi pošto mora da bude kvalitetna kada su u pitanju toaletni sapuni. Oni za pranje mogu da "prođu" i sa starijom mašću, pa je to jedan od načina da se ona reciklira.
- Od ovog posla može lepo da se zaradi ako se razvije prodajna mreža. Moji planovi su da nastavim da se edukujem, jer u svetu plastične lepote sve više će se ceniti prirodna. Reakcije kupaca su zaista pozitivne i to me ohrabruje. Po prirodi sam iskrena osoba i ne umem da budem drugačija ni u poslu, da pričam nešto u šta sama ne verujem i da ljudima za to uzimam pare - kaže naša sagovornica.
kurir.rs/ J. Ž. SKENDERIJA
NE PROPUSTITE
