TRAMPOVE CARINE BRINU I SRBIJU - EVROPA STRAHUJE: Stručnjak za Kurir Biznis otkriva kada kod nas može doći do promena

Kako je najavio, tako je i bilo. Donald Tramp, novi-stari predsednik SAD-a uveo je carine na robu koju država kojom predsedava uvozi, a zemlje koje su novom merom pogođene su Kanada i Kina, pošto su carine za Meksiko odložene na period od mesec dana.

On navodi da će i Evropa biti pogođena nekom vrstom protekcionističkih mera, te da ovakav potez američkog predsednika može i nas da zabrine, te je ocenio da svet ide ka dezintegraciji globalne privrede i da se smanjuje potencijal rasta koji je bio pre svega podržan slobodnom trgovinom u prethodnim decenijama. Kako kaže, iako su Meksiko i Kanada jedni od glavnih spoljnoindustrijskih partnera SAD, carine se ipak uvode na širi asortiman proizvoda, ili bolje rečeno, praktično na sve industrijske proizvode.

- Videli smo to i 2019. godine kada je tadašnja američka administracija koja je sada ponovo na vlasti uvela carine na uvoz osnovnih industrijskih metala, čime su pre svega targetirali Kinu. Taj metal odnosno čelik, koji je trebalo da završi na tržištu Amerike, je otišao u Evropu, koja je postala preplavljena i došlo je do ugrožavanja njene industrije, pa su uvedene mere reciprociteta što je indirektno pogodilo i Srbiju - naveo je on, pomenuo da od iste godine postoji vraćanje industrije u Ameriku koja je pokrenula određene programe podrške investicijama iz budžeta, čime su uticali na to da dođe i do seljenja dela proizvodnog kapitala, na primer iz Evrope, i iz drugih zemalja u Ameriku.

Stanić je ocenio da takav razvoj situacije svakako zabrinjava i Srbiju imajući u vidu da će verovatno i Evropa biti pogođena nekom vrstom uvođenja protekcionističkih mera od strane Amerike.

- Imajući u vidu da je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU i da imamo sporazum o slobodnoj trgovini, da bi kroz određene kanale diplomatije moglo da se utiče na to da zemlje kandidati budu izuzete od toga. Jer činjenica je ukoliko se uvedu carine i prete karbonskim taksama od 1. januara 2026. godine, a nama je 70 odsto izvozaorijentisano na tržište EU, postavlja se pitanje na koji način će uopšte srpska industrija moći da bued konkurentna na ovom tržištu koje je za nju glavno izvozno - istakao je on za naš list i ocenio da negativne posledice mogu biti značajne.

Dodaje da se posledice uvođenja carine u Srbiji ne bi osetile brzo, jer efekat prelivanja uvek zahteva određeno vreme i prvo se pojavljuje u onim zemljama koje su najviše uključene u međunarodne tokove, a to su obično najrazvijenije zemlje, ali ipak dodaje da Evropa, ako želi da obezbedi svoju autonomiju i vrati svoju konkurentnost koja je poljuljana i što je u skladu sa preporukama izveštaja koji je sastavio bivši predsednik Centralne banke Evrope Mario Dragi, da se mora ići na uvećavanje zajedničkog evropskog tržišta i jačanje lanaca snabdevanja, onda jednim delom to može da doprinese i uključivanju Zapadnog Balkana i Srbije u evropski ekonomski prostor, potencijalno EU, ali pride dodaje da sa druge strane lanci snabdevanja velikih zapadnih kompanija koje posluju kod nas, uključuju mnogo više domaćih mikro i malih preduzeća.