NEMAČKA PRIVREDA POSRĆE, A OVI LJUDI ZARAĐUJU NIKAD VIŠE: U pitanju su rekordne sume novca, a najveću platu ima čelnik firme DOBRO POZNATE SRBIMA

Menadžeri najvećih nemačkih firmi zaradili su rekordne sume, uprkos tome što privredi loše ide, a delom i firmama koje vode. Najviše je dobio baš menadžer “Folksvagena“ – više od deset miliona evra. Kako je to moguće?

Na drugom mestu je Bjorn Gulden iz “Adidasa“ sa 9,2 miliona evra, dok je treće mesto zauzeo Kristijan Zeving iz “Dojče banke“ s primanjima od devet miliona evra, prema studiji udruženja za zaštitu investitora DSW.

Rekordna 2023. za menadžere

Zarade članova uprava kompanija koje su na nemačkoj berzi u poslovnoj 2023. godini porasle su u proseku za jedanaest odsto - dostigle rekordnih 2,65 miliona evra, prema novoj studiji revizorske kompanije EY.

Analizirana je ukupna direktna zarada koja uključuje fiksnu platu i bonuse za članove uprave koji su bili na funkcijama tokom cele poslovne godine.

Međutim, taj prosek se odnosi na sve firme koje su obuhvaćene indeksima nemačke berze, dakle na DAX, MDAX i SDAX - ukupno 160 najvećih firmi u Nemačkoj.

DAX indeks meri kretanje vrednosti 40 najvećih kompanija na nemačkom tržištu akcija. To je nemačka prva liga, i predstavlja 80 procenata tržišne kapitalizacije kompanija koje se kotiraju na berzi u Nemačkoj.

DAX indeksna porodica uključuje i indekse kao što je MDAX, (srednji dax) koji obuhvata sledećih po veličini 50 kompanija i SDAX (mali dax), koji uključuje još 70 velikih kompanija.

Vratimo se zaradama: Direktori kompanija iz DAX-a zarađuju - takođe u proseku - 5,7 miliona evra, dok direktori kompanija iz MDAX-a zarađuju 3,5 miliona evra i na kraju SDAX-a samo 2,1 milion evra.

Nemačka berza: Prošla godina je bila odlična

Ginter Fridl sa univerziteta u Minhenu, ekonomista i autor studije udruženja za zaštitu investitora DSW naglašava koliko su se kompanije na nemačkoj berzi dobro nosile s "makroekonomskom situacijom“ prošle godine.

Jer, bruto domaći proizvod Nemačke 2023. je opao za 0,3 odsto, a inflacija je iznosila 5,9 procenata. Monetarna politika takođe je postavila prepreke tim kompanijama, budući da je Evropska centralna banka u nekoliko navrata povećala referentnu kamatnu stopu, dostigavši u septembru 4,5 procenata. Više kamatne stope čine investicije u akcije manje atraktivnim.

Ipak, kada se pogledaju pojedinačne kompanije, razlike su veoma velike: osiguravajuće kompanije imale rekordne profite, a banke su profitirale od porasta kamatnih stopa.

"Iako ovi pokazatelji sugerišu da je protekla godina bila izazovna, investitori na tržištima kapitala gledali su optimističnije na budućnost", navodi Fridl.

DAX je zabeležio pozitivnu dinamiku. Nemački indeks je 2023. skočio za 20,3 odsto - uprkos padu prihoda i profita kompanija koje ga čine.

Rekordne plate rastu uprkos lošem poslovanju firme?

Evo šta o povećanju ionako ogromnih plata kaže Jens Masman, partner u kompaniji EY koja je analizirala zarade vrhunskih nemačkih menadžera: "Vrlo pozitivan razvoj plata mnogih članova uprava prošle godine može na prvi pogled delovati iznenađujuće, jer su kompanije na nemačkoj berzi u celini imale stagnirajuće prihode i profit".

"Pored toga, slabi rezultati u pogledu prihoda, profita ili cene akcija ne moraju nužno dovesti do smanjenja plata u upravnom odboru. Kod kompanija koje su u fazi transformacije, privremeni gubici su neizbežni. Ako rukovodstvo u takvom periodu postigne bolje rezultate od očekivanih, to može dovesti do povećanja plata", kaže Masman.

"Takođe, ESG ciljevi (Environmental, Social, Governance - ciljevi u vezi sa zaštitom životne sredine, socijalnim pitanjima i upravljanjem) postaju sve važniji, a njihovo ostvarenje je nezavisno od operativnog ili finansijskog učinka kompanije", kaže Matje Majer, takođe partner u EY.

"Sistemi naknada u kompanijama su poslednjih godina konstantno razvijani kako bi se prilagodili promenjenim ekonomskim i društvenim uslovima i zahtevima. Tema održivosti dobija značajan prostor u diskusijama o platama u upravnom odboru. U međuvremenu, skoro sve DAX kompanije su integrisale ESG ciljeve u svoje sisteme naknada."

Pored toga, "visina plata za članove upravnog odbora treba da bude primerena i privlačna i u međunarodnom poređenju" – i to takođe ima ulogu u oceni razvoja plata, kaže Majer.

Vrhunski menadžeri u SAD, pa i Francuskoj, Švajcarskoj zarađuju mnogo više

Svi volimo poređenja, sve je relativno, pa da vidimo kako stoje vrhunski menadžeri nemačkih koncerna sa svojom prosečnom zaradom od 5,7 miliona evra - u međunarodnom kontekstu?

Naravno, najplaćeniji su menadžeri u SAD - u proseku zarađuju 24,2 miliona evra. Najviše je primio Tim Kuk, šef “Epla“ - 58,4 miliona evra, i to uprkos tome što su mu primanja u odnosu na 2022. skoro prepolovljena za 41,3 odsto, ističe Kristijane Hecl, izvršna direktorka DSW-a i stručnjakinja za zarade.

Na drugom mestu je Satja Nadela, šef “Majkrosofta“, sa 44,8 miliona evra, dok je šef “Sejlesforsa“ Mark Beniof, zaradio 36,6 miliona evra.

A i kada se pogleda po Evropi, vidi se da nemački menadžeri, koji to i inače stalno ističu - po svojim primanjima nisu ni blizu vrhu.

Tako menadžeri firmi na francuskoj berzi CAC40 zarađuju u proseku 6,9 miliona evra, a oni na švajcarskoj SMI, 7,6 miliona evra.

Najplaćeniji menadžer u Evropi trenutno je Bernar Šarl: 67-godišnji predsednik upravnog odbora softverske kompanije “Dassault Systèmes“, prošle godine je primio 46,7 miliona evra.

Šef “Folksvagena“ Blume, sa svojih 10,3 miliona evra zauzima - tek dvanaesto mesto u Evropi. I to onda na kraju - u tom svetu - i ne deluje tako mnogo.

Jer, ipak je on menadžer najveće firme u Evropi i najvećeg proizvođača automobila na svetu koji je 2023. prodao vozila u vrednosti od 323,3 milijarde evra.

Kurir.rs/DW / Preneo: M. N.