SUŠA PREPOLOVILA ROD KUKURUZA: Posle ekstremno visokih temperatura pojavio se novi problem

Za poljoprivrednike u Moravičkom okrugu, ovogodišnja suša je bila podsetnik da se prirodni uslovi ne mogu predvideti, ali da se može bolje pripremiti za njih. Poljoprivrednici iz sela u okolini Čačka kažu da je ovo jedna od najtežih sezona koje pamte.

On kaže i da je cena kukuruza od 21 do 22 dinara mala, ali da ga on ne prodaje već ga koristi za svoje potrebe. Ima i onih koji su uspeli da ublaže posledice suše.

"Ovo je jedna od najsušnijih godina koje pamtim i visoke temperature su bile bez padavina. Ja sam primenio sve agrotehničke mere, jednom sam uspeo da zalijem imao sam vode i zadovoljan sam kakva je godina bila na rod kukuruza za razliku od ostalih koji nisu to uradili ili nisu bili u mogućnosti. Kako je, super je rodilo, kakva je godina", rekao je za Euronews Srbija Velimir Milošević iz sela Milićevci.

Suša je dovela do smenjenja proizvodnje, ali i mogućnosti pojave aflatoksina u mleku, na šta upozoravaju agronomi.

"Prema našim nekim procenama, na oko 11.500 do 12.000 hektara kukuruza u Moravičkom okrugu, gde je nekih 3.000-3.500 hektara posejano za silažu, bio je projektovan prosečan prinos između 7.000 i 8.000 kilograma po hektaru, a sada je to negde na oko 4.500 do 5.000 kilograma po hektaru. Pojavile su se negde i buđi koje će u svakom slučaju povećati mogućnost pojave aflatoksina u stočnoj hrani", rekao je Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredne savetodavne službe Čačak.

On je naveo da su uslovi ove godine pogodovali razvoju svih gljivičnih obolenja na kukuruzu i da se na to mora obratiti pažnja.

"Postoje načini dodavanja određenih preparata u stočnu hranu, da se to suzbije, onda upotreba zeolita, aktivnog uglja", rekao je Damljanović.

Ratari će za narednu godinu morati da razmotre alternativna rešenja, a kao prvo setvu sorti kukuruza koje sazrevaju ranije. Manjak kukuruza će uticati na lokalno tržište u Moravičkom okrugu. Dobra vest je da je država najavila određene mere podrške i pomoći za područja najpogođenija sušom.

Problemi sa bolestima zrna

Agroekonomista Žarko Galetin rekao je da je ova godina bila izuzetno loša sa aspekta agrometeroloških uslova jer je, dodaje, praktično celu Srbiju pogodila elementarna nepogoda zbog izuzetno visokih temperaturura sa veoma malim količinama padavina. On je naveo da se temperatura nije spuštala ispod 20 stepeni ni tokom noći i da su uz nedostatak vlage u zemljištu zabeležene drastične posledice, pre svega, po prinose kukuruza i soje, dve kulture za koje kaže da su najteže podnele sušu.

"Te visoke temperature u julu i avgustu sa nedostatkom padavina su prouzrokovale da imamo recimo kukuruza na nivou čitave države manje za nekih 25 odsto, soje između 25 i 30 odsto, još je to na nivou procene, suncokreta možda od nekih 12 do 15 odsto. U svakom slučaju, kada se sve to sabere i kada uzmemo u obzir neke prosečne cene na svetskim berzama za ove kulture, gubici su vrlo ozbiljni i najverovatnije će da dođu do milijardu evra, možda čak i više od milijarde evra", rekao je Galetin.

Navodeći da je kukuruz poznat kao jedna relativno otporna biljna kultura koja može da se nosi sa lošim vremenskim uslovima, Galetin je rekao da su lokalno na nekim parcelama prinosi bili katastrofalno loši i praktično ih nije bilo. On kaže da je kukuruz do juna izgledao veoma dobro, ali da su za tu biljnu kulturu jul i avgust ključni meseci i da ta tada nije bilo padavina što je, dodaje, uticalo da je prinos izuzetno loš. Uz ekstremno visoke temperature, navodi Galetin, na pojedinim parcelama su se pojavili i patogeni i problem sa bolestima zrna i buđi, tako da i to može dovesti do eventualnih problema.

"Ali nije to tako kao što je bilo 2012. godine, nije u tolikoj meri i ne verujem da će to eskalirati do mere da ćemo ponovo imati problem s aflatoksinom u mleku ili bar ne u tolikoj meri kao što je bilo 2012. godine", rekao je Galetin.

Kurir.rs/Euronews Srbija