Poslednje dve godine gljive nisu imale uobičajen rod, ali država svake godine izgubi 20 miliona evra, jer sakupljanje šumskih plodova ne prati adekvatna zakonska regulativa, ocenjuju gljivari. Iz Mikološko gljivarskog saveza poručuju da se u ovoj oblasti mora uvesti red i kontrola, kako ovaj prirodni resurs ne bi izvozili kao jeftinu sirovinu.
Ljubitelje gljiva ni vreli dani ne mogu da pokolebaju u pohodu na te šumske plodove. U požeškom kraju ove sezone početak sakupljanja obećavao je dobar rod.
- Bila je odlično krenula gljiva pre deset dana, petnaest, naravno ni šume koje su najvlažnije nisu mogle da izdrže toplotner udare, tako da je gljivarska ponuda manja sigurno za pedeset posto - kaže Vaso Pajović, predsednik Gljivarskog društva 'Biserka' iz Požege.
- Imamo pojave gljiva, zadnjih godina nalazimo neke takozvane mediteranske vrste koje su po Srbiji počele da se pojavljuju, što je znak tog nekog globalnog otopljenja i klimatskih promena - navodi Zoran Jelenković predsednik Mikološko gljivarskog saveza Srbije.
Na to čovek ne može da utiče, ali gljivari smatraju da je ova oblast u Srbiji neuređena, jer je regulisana davno prevaziđenom uredbom.
- Otkupna cena vrganja i lisičarke kod nas bude po 150, 200 ili 300 dinara. U isto vreme u Hrvatskoj te iste gljive, istog kvaliteta, koštaju od 25 do 30 evra, dok u Sloveniji to ide od 30 do 40 evra, a u Italiji 50. Devedeset posto gljiva i tartufa iz Srbije ide u sivoj zoni, pre svega zahvaljujući toj uredbi - navodi Zoran Jelenković, predsednik Mikološko gljivarskog saveza Srbije.
Zbog toga Srbija godišnje izgubi oko dvadeset miliona evra. Novom uredbom treba da jasno budu definisane količine za ličnu ili komercijalnu upotrebu. Neophodna je i obuka berača, licence i sve mere kojima će se sačuvati to prirodno bogatstvo koje je ugroženo neregulisanom eksploatacijom.
- Kontrola ide da svaki šumar, svaki rendžer, svaki policajac na putu ako vas zaustavi, nađe u gepeku ili u korpama više od ta dva ili tri propisana kilograma vi ste u problemi. A kad kaznite dva čoveka u regionu više se niko neće šaliti sa time - navodi Zoran Jelenković, predsednik Mikološko gljivarskog saveza Srbije.
Pre svega je potrebno očuvati obnovljivi prirodni resurs. Zbog toga gljivari smatraju da to bogatstvo srpskih šuma treba da izvozimo samo kao prerađevine, a ne sirovinu. Jer pored toga što su ukusne, mnoge pečurke su i lekovite.
biznis.kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
