Železničko preduzeće Srbijavoz na javnim nabavkama u prošloj godini uštedelo je 100 miliona dinara. Kako ističe Ivan Bulajić, v. d. generalnog direktora Srbijavoza, najbolji rezultat je ostvaren u postupcima javnih nabavki.
- Pre dve godine smo imali 2,1 ponudu po postupku javne nabavke. Iako je to iznad republičkog proseka za javna preduzeća, uspeli smo da taj broj podignemo na 2,7. To znači da kada ima više ponuda, veća je konkurencija među ponuđačima, jeftinije se nabavljaju dobra i usluge i time se ostvaruju velike uštede. Naš plan za narednu godinu jeste da taj broj pređe tri. Spadamo u red vodećih javnih preduzeća po konkurentnosti i otvorenosti procesa nabavki. To radimo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, gde organizujemo prezentacije potencijalnim partnerima i uveli smo neka nova radna mesta, ljudi koji idu po terenu i stimulišu kompletnu domaću privredu da se javljaju na tendere - naglašava Bulajić.
Kako dodaje, što se tiče operativnih parametara, pre tri godine Srbijavoz je prevezao 2,6 miliona putnika. Pretprošle godine je prevezao 5,7 miliona putnika, a prošle godine 7,1 milion putnika.
- Postoji još jedan parametar, a to je broj putničkih kilometara. To znači kada se sabere broj kilometara koji je prešao svaki putnik železnicom, prešli smo pola milijarde putničkih kilometara, to takođe ukazuje da se sve više građana oslanja na železnicu kao vid transporta - navodi Bulajić dodajući da, kada je reč o putnicima, kod njih ne postoji svest o tome da je na snazi jasna zakonska regulativa, kao u avio-saobraćaju, koja govori da u odnosu na dužinu putovanja, ukoliko dođe do kašnjenja, imaju pravo na povraćaj dela cene karte, a u pojedinim slučajevima ceo iznos karte.
- Trenutno sprovodimo projekat digitalizacije tog procesa, jer sada za povraćaj novca mora da se ide na blagajnu. Uvodimo proces gde ćete moći putem sajta da dobijete refundaciju u roku od dva dana direktno na račun. Puno smo radili i na kvalitetu kol-centra. Ojačali smo tim i uveli standard da ni u jednom trenutku ne smemo da imamo više od 10 odsto poziva gde su ljudi odustali pre nego što su došli u kontakt sa operaterom - kaže Bulajić.
Kada je reč o vozovima, čeka se isporuka 18 flirtova, a naručeno je i pet kineskih vozova za koje Bulajić navodi da ispunjavaju evropske standarde.
- Kada je reč o kompatibilnosti sa prugom, postoji razlika između naše i mađarske mreže u kontaktnoj mreži, odnosno u izvoru napajanja strujom. Njihova kontaktna mreža zahteva da pantograf, uređaj koji skuplja struju sa mreže, bude različite širine nego što je ovde slučaj kod nas. Upravo zato kada smo pisali specifikaciju za kineske vozove (uobičajeno je da voz ima dva pantografa i da budu iste širine), tražili smo voz sa četiri pantografa gde će dva biti za mađarsku širinu, a dva za našu širinu, tako da će ti vozovi koje naručujemo bez problema moći da saobraćaju i na drugoj mreži. Vozovi, koji su predviđeni za liniju Beograd - Budimpešta potpuno su usklađeni sa infrastrukturom, kako Mađarske, tako i Srbije - ističe Bulajić dodajući da su kineski vozovi jeftiniji od švajcarskih vozova.
- Značajno su jeftiniji. Tri švajcarska voza, dabldekera (brzi voz Soko) platili smo oko 57 mil EUR, a za nešto manje od tog iznosa sada kupujemo pet kineskih vozova. Razlika u ceni je oko 40%. Jeste da je veći kapacitet dabldekera, ali ako se gleda i po sedištu, ti vozovi su svakako 20 do 30% jeftiniji od vozova Soko - objašnjava Bulajić.
Subvencije smo prepisali od EU
Ove i prethodne godine je za subvencije za sva četiri železnička preduzeća opredeljeno po 25 milijardi dinara subvencija, što je za 10 milijardi dinara više nego 2019, a kako kaže Bulajić, to je evropski model.
- U Evropi ne postoji nacionalni železnički operater za putnički saobraćaj koji je profitabilan i koji nema subvencije. Obaveza javnog prevoza nije subvencija. To je komercijalni ugovor između operatera i države, gde država ne subvencioniše operatera nego potpisuje ugovor sa njim da vozi i linije koje su njemu neprofitabilne da bi subvencionisala građane koji će koristiti taj vid prevoza. Država nama kaže vi vozite za Zaječar, prodajte karata koliko prodajete po niskim cenama (koje nam država drži na niskom nivou), a razliku između prihoda od prodaje karata i uupnih troškova te linije država će da vam nadomesti. Time država stimuliše svoje građane. To je vrsta ugovora koji je prepisan iz EU. Kada to ne bi bio slučaj, mi bismo vozili samo profitabilne linije i opet bismo bili profitabilni, ali građani mnogih delova Srbije ne bi imali železnicu - navodi Bulajić.
kurir.rs/eKapija
NE PROPUSTITE
