Oko 58 odsto ispitanika u Srbiji zadovoljno životom, što je, ocenili su iz EBRD, značajan porast u odnosu na udeo zabeležen u ranijim krugovima istraživanja 2006, 2010. i 2016. godine, pokazuje predstavljeni izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) o tranziciji za 2023/24. godinu, pod nazivom "Velike i male tranzicije", koji je fokusiran na prelazak na zelenu ekonomiju.
Ovogodišnji izveštaj razmatrao je i načine na koje duboka strukturna transformacija globalne ekonomije utiče na živote, egzistenciju i uslove života ljudi širom regiona u kojima posluje EBRD, a pokazao je i da je u Srbiji blizu 75 odsto građana zabrinuto zbog degradacije životne sredine i klimatskih promena. Oko polovine ispitanika izjavilo je tako da je spremno da podrži veću potrošnju na ekološke politike, ali 26 odsto ne želi da plati za zaštitu životne sredine – što je obrazac koji je uobičajen u svim ekonomijama, pokazao je izveštaj EBRD.
Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko je objavio ove rezultate EBRD na svom nalogu na društvenoj mreži X, bivši Tviter, sa grafikonom na kom se vide podaci i za druge zemlje.
Pored toga, istraživanjem je zabeležen porast samoprocenjenog nivoa zdravlja kod građana Srbije i regiona, koji je u rangu sa Nemačkom i Rumunijom. U isto vreme, oko trećina anketiranih izjavila je da se oseća depresivno, tužno ili anksiozno najmanje jednom nedeljno, sa većim stopama među ženama. Izveštaj je fokusiran i na važne velike tranzicije, kao što su prelazak na održivu ekonomiju, rekonfiguracija globalnih lanaca snabdevanja i potraga za sirovinama koje zahtevaju digitalne i zelene ekonomije. Direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli (Matteo Colangeli) kazao je da je EBRD, kao najveći institucionalni investitor u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, prošle godine u Srbiju uložila rekordnih 850 miliona evra, što predstavlja povećanje od skoro 200 miliona evra u odnosu na 2022. godinu. - Srbija je sada prvi put među pet najvećih tržišta EBRD globalno, u društvu sa Turskom, Ukarjinom, Poljskom i Egiptom - rekao je on.
VELIKI PROJEKTI Kolanđeli je kao navažnije projekte u Srbiji prošle godine izdvojio 300 miliona evra kredita za likvidnost Elektroprivredi Srbije, što je, smatra pomoglo reformi i napretku koji je zemlja ostvarila u vezi sa dekarbonizacijom, uključujući i prvu aukciju energije iz obnovljivih izvora. Drugi važan projekat bilo je finansiranje naučno-tehnoloških parkova u Nišu, Čačku i Kruševcu, kao i BIO4 kampus u Beogradu, a kao treći je naveo ulaganje u Telekomove stubove.
Kolanđeli je naglasio i da je EBRD nedavno usvojio strategiju za Srbiju do 2028. godine, a među prioritetima za dalje finansiranje su energetski sektor, gde će najvažnije biti ulaganje u obnovljive izvore energije, uz investiranje u distributivnu mrežu, kao i povećanje energetske efikasnosti.
Dodao je da će prioritet biti i ulaganje u infrastrukturu, pre svega saobraćajnu, sa fokusom na železnički saobraćaj i projekte koji povezuju Srbiju sa susedima i Evropom, ali i investiranje u ekološku infrasturu.
EBRD u Srbiji trenutno sarađuje sa devet banaka i četiri lizing kompanije preko kojih je plasirano više od 300 miliona evra kredita malim i srednjim preduzećima. Od kada je Srbija postala članica EBRD-a 2001. godine, banka kroz 347 projekata uložila više od 8,8 milijardi evra, od čega je većina podržala privatni sektor. Vodeći regionalni ekonomista EBRD-a za Zapadni Balkan Peter Tabak je ocenio da su vesti za Srbiju dobre jer se ekonomija dobro oporavila nakon pandemije korona virusa, a i ekonomska predviđanja idu u prilog daljem razvoju zemlje. - U ovoj godini se u evrozoni očekuje brži rast nego godinu pre, a i glavni spoljnotrgovinski partner Srbije, Nemačka, 2024. očekuje rast. To će pomoći i rastu srpske ekonomije - kazao je Tabak. On smatra da je dobro i što se izvoz iz Srbije diverzifikuje, kao i što se oslanja na rast izvoza IT sektora, što, kako je rekao, nadoknađuje slabiju tražnju za srpskom robom.
NE PROPUSTITE
