Dugi redovi za hleb i mleko i novčanice od milijardu dinara kojima ništa ne može da se kupi, te su slike obeležile početak devedesetih godina u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
U vreme hiperinflacije itekako je bilo važno da li ćete platu primiti prepodne ili popodne jer iz sata u sat njena vrednost je opadala. Dnevna stopa inflacije bila je u najgorem momentu čak 65% i nešto je moralo da se uradi.
Hiperinflacija u Jugoslaviji trajala je 22 meseca i ovog januara obeležavamo 30 godina od uvođenja poznatog Avramovog dinara. Ovu inflaciju pratila je i nestašica osnovnih životnih namirnica. Na polupraznim rafovima mogle su da se nađu još samo bombonjere, jer to niko nije kupovao.
I onda se postavlja pitanje zašto se Avramov novi dinar nije i ranije pojavio, a o ovome su voditelji Pulsa Srbije Milica Marković i Miloš Anđelković razgovarali sa savetnikom za razvoj i investicije Mahmudom Bušatlijom.
Sagovornik Kurir TV podelio je s gledaocima zanimljive detalje iz biografije populadnog "deda Avrama".
- Bavio se jedno vreme, ne znam da li je tad još bio u Svetskoj banci ili u jednoj američkoj, bavio se sanacijama tih situacija pada vrednosti novca u zemljama u razvoju. Mislim da je radio sanacije po nekim afričkim i dalekoistočnim zemljama. Tako da je imao iskustva kako to da uradi i on je napravio jedan plan. To su podržali Slobodan Milošević kao predsednik države i mislim Nikola Šainović, kao predsednik vlade - prisetio se Bušatlija.
Upitan da plastičnije pojasni kako je bilo moguće da se iz bezizlazne situacije dinari poistoveti s markom.
- Morate da se zavežete za nešto. Kad tonete, morate se uhvatiti za nešto. Ako mi ne možemo imati svoju ekonomiju, jer novac, nacionalni novac, treba da bude rezultat ekonomije koja stoji iza njega. Ali ne tuđe ekonomije nego svoje. Ako vi nemate svoju ekonomiju, onda se morate zakrčiti za neki anker koji će vas držati, koji će biti merilo - pojasnio je Bušatlija i nastavio:
- Normalno da u takvoj situaciji vi ne možete očekivati da inflacija prestane. Jer to je samo prvi korak. I on je to predstavio kao prvi korak. I imao je plan koji je iznosio kad je postao guverner nakon jedno dva meseca. On je iznosio taj plan koji je bio vezan u stvari na međunarodnu saradnju. Jer vi morate, ako hoćete da sredite tu situaciju sa bilo kakvom inflacijom, vi morate da imate svoju proizvodnju, morate da imate dinar koji neće biti suviše jak, nego će biti realan. Dakle, dinar mora da bude stvarna slika naše ekonomije.
Ekonomski ekspert zatim je detaljnije izanalizirao poteze tadašnjeg guvernera.
- I on je to u tom momentu je zaustavio. Ali je kupio vreme da sada država počne da radi ostale reforme. I sad tu je bio problem. Normalno, jer dinar, odnosno akcija Narodne banke, ona praktično planira i sprovodi monetarnu politiku. Ali vi morate imati podršku toj monetarnoj politici. Neko mora da stvara višak vrednosti da bi se onda mogle štampati pare da pokriju taj višak vrednosti - objasnio je Bušatlija i dodao:
- Sad, deda je to vrlo dobro smislio, ali je problem bio u tome što smo mi još uvek bili u sankcijama kada je on guverner. I u sankcijama smo praktično, skoro dve godine je on bio guverner. Tek krajem 1995. godine dolazi do potpisa Dejtonskog sporazuma i to je bila neka, da kažemo, razdelnica. To je slutilo na to da će nas pustiti da se vratimo u međunarodne odnose, dakle da se skinu sankcije. Međutim, pokazalo se da nije bilo baš neke volje da se preko noći sankcije skinu. I ja mislim, 1996. godine, on je dobio otkaz. Zbog čega? On nije pristao na pritisak države, politike dnevne, da štampa novce.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
