ŠTA SE DEŠAVA KADA UPLATITE NOVAC NA POGREŠAN RAČUN? Nije sve izgubljeno, OVO su cake preko kojih možete lako da vratite pare!

Ko god je uplaćivao novac u banci, bilo da se radi o plaćanju računa komunalnom preduzeću ili o uplati novca na račun građana, dogodilo se bar jednom da upiše ili ukuca pogrešan broj tekućeg računa primaoca. Ponekad se greška utvrdi na šalteru, nekad sistem mobilnog i elektronskog bankarstva odbije takvu uplatu, a neretko novac ode nekome kome nije namenjen. Zbog toga se neminovno postavlja pitanje - kako ga vratiti?

U NBS savetuju građane da provere sve unete podatke, a posebno broj računa, pre nego što daju nalog banci da prenese sredstva.

- Ako koristite instant plaćanje preko mobilnog bankarstva, ili elektronskog bankarstva, ili dajete hitan (instant) nalog za plaćanje na šalteru banke, a pogrešite broj tekućeg računa primaoca novca, tu nema storniranja, odnosno poništavanja transakcije - objašnjavaju u bankama.

Ovo potvrđuje i NBS koja podseća da propisima nije predviđeno storniranje instant naloga za prenos zbog prirode instant plaćanja.

- Instant plaćanja moraju da budu izvršena (ili neizvršena) u svega nekoliko sekundi, što nije slučaj kod drugih vrsta prenosa novca, koji ne moraju da se izvrše tom brzinom, pa ih je moguće i stornirati do trenutka izvršenja, ali je predviđen povraćaj novca - navode u NBS.

Kada se radi o nalozima za plaćanje koja nisu hitna, odnosno oni gde novac ''ne legne'' na račun primaoca u roku od par sekundi, bankari potvrđuju da je tu situacija nešto drugačija.

- Banka obično napravi neku vremensku razliku od desetak minuta tokom koje se nalog za plaćanje, koji primi, realizuje. I upravo je to period kada korisnik, ako shvati da je uplatio novac na pogrešan račun, može da stornira, tj. poništi svoj nalog i, ako želi, ponovi uplatu na tačan broj računa - pojašnjavaju u jednoj banci.

Isto tako, bankari potvrđuju da je važan period i tzv. kliringa, odnosno kada se izvršava razmena i obrada međubankarskih naloga za plaćanje.

- Uplatilac, praktično, ima vremena do prvog kliringa da povuče svoj nalog - navode u bankama.

Uz ovo, pravi se razlika ko je uneo pogrešan broj tekućeg računa.

Ukoliko je greška do onoga ko uplaćuje, on mora i da traži povrat sredstava. Ako je greška do blagajnika banke koji je pogrešno uneo podatke u nalog za plaćanje, onda je banka ta koja traži povrat pogrešno uplaćenog novca.

Zakon o platnim uslugama

Ako je platni nalog izvršen u skladu s jedinstvenom identifikacionom oznakom primaoca plaćanja iz tog naloga (odnosno unetim brojem tekućeg računa), smatra se da je taj nalog pravilno izvršen u delu koji se odnosi na određenje primaoca plaćanja, bez obzira na druge podatke dostavljene banci, a sve to je propisano Zakonom o platnim uslugama.

- U skladu sa tim, ukoliko je platilac svojoj banci dostavio broj tekućeg računa lica kojem nije nameravao da izvrši uplatu, njegova banka nije odgovorna za nepravilno izvršenu transakciju - ističu u NBS.

Dakle, ukoliko broj računa nije ispravan, banka u ovom slučaju nije odgovorna za neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju.

- S obzirom na to da je u pitanju greška platioca, a ne pružaoca platne usluge, sva odgovornost je na platiocu da zahteva povraćaj novca od primaoca - kažu u centralnoj banci.

Kako vratiti novac od firme, a kako od druge osobe?

Korisnik koji uplati novac na pogrešan račun, povrat novca može da zahteva direktno od osobe kojoj je novac uplatio ili preko banke, a postupak je isti, bilo da je u pitanju pravno ili fizičko lice.

- Ukoliko je primalac novca pravno lice, odnosno preduzetnik, platilac podatke o vlasniku računa može da pronađe u javno dostupnom Jedinstvenom registru računa koji vodi Narodna banka Srbije, gde se unosom podatka o broju računa može doći do ostalih podataka o pravnom licu, odnosno preduzetniku, tako da platilac može bez odlaganja da kontaktira firmu kojoj su sredstva greškom uplaćena i zahteva povraćaj sredstava - navode u NBS.

Računi građana nisu javni

Međutim, NBS podseća da podaci o brojevima računa građana nisu javno dostupni.

Stoga, u slučaju kada platilac ne zna ko je primalac sredstava, odnosno kome je greškom uplatio novac, tada je najbolje da se odmah obrati svojoj banci.

- U skladu sa Zakonom o platnim uslugama, banka platioca je dužna da, na zahtev korisnika, odmah preduzme sve razumne mere kako bi korisniku bio vraćen iznos platne transakcije, banka primaoca plaćanja je dužna da u tom cilju sarađuje sa bankom platioca, kao i da pruži sve potrebne informacije kako bi došlo do povraćaja iznosa platne transakcije - kažu iz centralne banke.

Šta ako primalac odbija da vrati novac?

Ako povrat novčanih sredstava nije moguć, banka platioca je dužna da na njegov pismeni zahtev odmah dostavi sve raspoložive informacije koje su platiocu potrebne za ostvarivanje prava na povraćaj novčanih sredstava. Recimo, informacije o primaočevoj banci ili o primaocu plaćanja.

- U određenom broju slučajeva kada povrat novca nije moguće ostvariti na neki od opisanih načina – na primer, ukoliko lice kojem su greškom uplaćena novčana sredstva odbija da ih dobrovoljno vrati – sudski postupak ostaje kao jedina alternativa i tada korisnik dalju proceduru za povraćaj greškom prenetih novčanih sredstva sprovodi u skladu s opštim pravilima o sticanju bez osnova koja su utvrđena u Zakonu o obligacionim odnosima – podnošenjem tužbe nadležnom sudu - kažu u NBS.

Instant plaćanje, QR kod i druge novine

NBS ističe da je tokom poslednjih godina uvela niz novina, upravo kako bi se ovakve i slične situacije sprečile, a pouzdanost plaćanja povećala.

- Kada govorimo o ovoj temi, ukazujemo i na dve usluge: „Prenesi“ i NBS IPS QR kod koje predstavljaju sigurne i pouzdane načine plaćanja kojima korisnici mogu jednostavno i brzo izvršiti instant prenose novca svakog dana u godini, u bilo koje doba dana, bez bojazni da će novac biti uplaćen na pogrešan broj računa - objašnjavaju u NBS .

NBS podseća da je na bankama da svojim klijentima ponude novu uslugu „Prenesi”, koja građanima omogućava da na brz i efikasan način izvrše prenos novca, a sve to samo uz poznavanje broja mobilnog telefona koji je primalac plaćanja registrovao za ovu uslugu.

Banke uslugu „Prenesi“ omogućavaju putem postojećih aplikacija mobilnog bankarstva i sve što treba da se uradi jeste da korisnici registruju svoj broj telefona u samoj aplikaciji, bez odlaska u banku, da bi mogli da prime novac putem ove usluge.

Korisnik koji želi da prenese novac putem ove usluge, potrebno je da u okviru svoje mobilne aplikacije uđe na uslugu Prenesi i da iz liste kontakata preuzme broj telefona lica kome želi da uplati novac ili da jednostavno upiše broj telefona, a nakon toga da unese željeni iznos uplate u dinarima do 300.000 dinara i zatim potvrdi nalog nakon čega je novac uplaćen na račun registrovanog korisnika, objašnjavaju.

- Osim pomenute usluge IPS NBS sistem nudi čitav niz funkcionalnosti, poput mogućnosti plaćanja računa skeniranjem NBS IPS QR koda, koji je prikazan na računima građana za mesečne obaveze i omogućava njihovo efikasno i jednostavno plaćanje. Izdavaoci računa s NBS IPS QR kodom na ovaj način omogućavaju svojim klijentima da automatski, skeniranjem ovog koda, formiraju nalog za prenos s podacima koji su prethodno definisani u kodu. Skeniranjem tog koda platilac će svojom aplikacijom za mobilno bankarstvo, u dva-tri koraka, platiti željeni račun - zaključuju u NBS.

kurir.rs/N1