DUŽNIČKU KRIZU AMERIKE OSETIĆE CEO SVET: Državni dug već je veći od 33 biliona dolara, RUŠI JOJ SE KREDITNI REJTING

Neodrživost državnog duga SAD postaje sve jasnija, pa je ove godine C Prvi potez je napravio agenciju Fitch, srušivši kreditni rejting SAD s AAA na AA+.

S obzirom na objektivne pokazatelje zaduženosti, tj. razmere državnog duga i BDP-a, postotka proračuna koji se godišnje troši na otplatu državnog duga i projekcije kretanja državnog duga u budućnosti, SAD ne bi trebalo da spada u državu sa savršenom ocenom kreditnog rejtinga.

Ta pozicija je rezervisana uglavnom za države Evrope koji se smatraju najverodostojnijim dužnicima na svetu tj. verovatnoća da ne vrati dug je skoro pa nezamisliva. Ili kako kreditna agencija Moodi's definiše svoju savršenu ocenu kreditnog rejtinga AAA, država s tom ocenom predstavljaju "najniži očekivani rizik neplaćanja. Dodeljuju se samo u slučajevima izuzetno velikih sposobnosti plaćanja finansijskih obaveza. Malo je verovatno da će ovaj kapacitet negativno uticati predvidivi događaji."

Maksimalni kreditni rejting u sve tri velike kreditne agencije (Moodi's, S&P, Fitch) imaju Dansku, Nemačku, Luksemburg, Holandiju, Švajcarsku, Norvešku, Švedsku, Singapur, Australiju. Tom ekskluzivnom klubu je donedavno pripadao i SAD, ali je Fitch srušio rejting, a Moodi's promenio izglede sa stabilnih na negativne.

SAD ima visok kreditni rejting isključivo zbog dolara

Dug SAD iznosi 121 posto BDP-a, iako je realno manji zbog toga što se deo odnosi na dug jednih državnih institucija prema drugim državnim institucijama u SAD-u. Ali to je daleko više od države sa maksimalnom ocenom kreditnog rejtinga.

Prema podacima MMF, državni dug Danske je 30 posto BDP-a, Nemačke 67 posto, Luksemburga 24 posto, Švajcarske 39 posto, Norveške 40 posto, Švedske 32 posto i Australije 56 posto. Jasno je da SAD jako odskače od tih država. Jedini razlog zbog čega SAD ima maksimalan kreditni rejting je dolar, činjenica da kontroliše izdvajanje glavne svetske valute, u kojoj se najviše trguje na svetu i u kojoj središnje banke ostalih država sveta uglavnom drže devizne rezerve.

Ministarka finansija Džanet Jelen je izjavila da se "ne slaže s odlukom" i kako smatra da je potez "potpuno neopravdan", slično kao prilikom rušenja rejtinga iz Fitcha ranije ove godine. Takođe je pozvala republikance u Senatu da rade na izbegavanju delimičnog zatvaranja vlade koje bi moglo doći krajem ove nedelje.

Početak kaosa oko duga - gornja granica zaduživanja

Ove godine se intenzivirao politički haos u SAD, glavna tačka sukoba između republikanaca i demokrata, ali i između samih republikanaca, upravo je pitanje državnog duga. U maju je jedva izbegnut bankrot SAD, nakon konačnog dogovora oko podizanja gornje granice zaduživanja (eng. debt ceiling).

Ograničenje duga je gornja granica ukupnog iznosa novca koji je u SAD zakonski dozvoljeno posuditi za finansiranje države i servisiranje starih dugova. Kako SAD u poslednjih godina troši više novca nego što ima prihod državnog proračuna, dug se akumulira i stalno raste. SAD ima jaku međusobnu kontrolu među raznim granama vlasti (eng. checks and balances), pa za svaku važniju odluku (kao što je gornja granica zaduživanja) uglavnom treba da se pojavi obe strane, i republikanaca i demokrata.

Nakon mukotrpnih pregovora dogovor je postignut, zakon o usvajanju nove gornje granice zaduživanja je "prošao" samo četiri dana pre službenog bankrota SAD, a trenutni vladajući demokrati su morali obećati da će smanjiti neke državne troškove i odrediti put prema smanjenju državnog duga.

Nagli rast duga poslednjih nekoliko godina

Iako se već decenijama raspravlja o državnom dugu SAD i pitanju državne potrošnje je sastavni deo politike u SAD, poslednjih godina se zaista odvijalo veliko zaduživanje. Teško je osporiti opravdanost odluke Fitch i Moodi's kada se sagledaju podaci.

Ukupni državni dug SAD trenutno je veći od 33 biliona dolara. Još 2019. bio je 22,72 biliona dolara, što znači da je preko 30 posto ukupnog duga nagomilano u poslednje četiri godine. Gledano u odnosu s BDP-om, trenutni dug iznosi više do 120 posto BDP-a, dok je 2019. iznosio 107 posto BDP-a, 2010. 91 posto, a 2000. 56 posto.

Neodrživ je to rast, a toga su svesni i u najvećim kreditnim agencijama. Ns primer, sadašnji dug gledano prosek u BDP-u je daleko veći nego odmah posle 2. svetskog rata, kada je iznosio 96 posto BDP-a. Doduše deo duga se odnosi na dug između samih institucija SAD, što znači da SAD praktično duguje sam sebi. Ali čak i kada bi se to eliminisalo ukupni dug iznosi više od 26 bilijuna dolara. Poseban problem predstavlja činjenicu da cena tog duga raste, jer se povećavaju kamatne stope. Rušenje kreditnog rejtinga i smanjenje izgleda iz stabilnih i pozitivnih takođe povećava kamate u budućnosti. Prema trenutnim projekcijama 2024. će se čak 16 posto troškova federalnog proračuna SAD-a odnositi na plaćanje državnog duga, a ako se ovaj tempo nastavi do 2050. će se čak 35 posto proračuna morati trošiti samo za otplatu duga.

Dužničku krizu SAD će osetiti ceo svet

Rušenje kreditnog rejtinga SAD je sasvim opravdano, jer po pokazateljima zaduženosti nikako ne spada među države s najboljim kreditnim rejtingom. Zapravo, verovatno ne spada među države sa gotovo savršenim kreditnim rejtingom (AA+).

Neodgovorno trošenje i zaduživanje su možda bili održivi u vreme niskih kamatnih stopa, ali to je razdoblje završilo. Nagomilavanje duga se možda moglo opravdati i u vreme pandemije, kada se novac delio široke ruke da bi se spasila privreda, bez razmišljanja o tome što će se dogoditi kada taj dug bude trebalo da se vrati.

Politička polarizacija poslednjih nekoliko godina ostvarila je postizanje konsenzusa oko pitanja državnog duga, a svaki novi politički kao što je blokiranje finansiranja državnih institucija i blokiranje gornje granice zaduživanja da bi se mogli finansirati zakoni koji su već doneseni ne pomažu u rešavanju problema. To nije dobra vest za SAD, ali ni za bilo koga u svtu. Kina i EU su veliki izvoznici u SAD, a posledice moguće dužničke krize se ne mogu ograničiti, nego bi se prelili na ceo svet.

Kurir.rs/index.rs