Berzanske cene pšenice, ulja, pa čak i soka od pomorandže ili kakaa odražavaju uticaj ekstremnih vremenskih prilika i geopolitička previranja.
Berzanske cene soka od pomorandže i kakaa su najviše u poslednjih nekoliko decenija, jer, kako je objavio CNN, klimatske promene uzimaju danak u toplijim delovima sveta. S druge strane, cene nafte i pšenice na berzi se stabilizuju nakon rasta uzrokovanog agresijom Rusije na Ukrajinu. Te cene se stabilizuju uprkos novoj krizi na Bliskom Istoku, prenosi Klix.ba.
To nužno ne znači promenu potrošačkih cena, barem ne još. Berzanske cene mogu da utiču na potrošačke cene. Ali, hoće li će se to dogoditi zavisi i o lancu snabdevanja. Kompanije ponekad potrošačke cene održavaju niskima, čak i kada rastu cene sirovina, a kako bi zadržale kupce. To može da znači da se na drugim mestima smanjuju troškovi ili da se smanjuju profitne marže.
Sok od pomorandže
Cene soka od pomorandže na berzi najviše su od 1966, tj. od kada se trguje ovim dobrom. Rast cena je usledio nakon što je objavljeno da je ograničena proizvodnja u Sjedinjenim Američkim Državama, Brazilu i Meksiku. Nepovoljni vremenski uslovi i bakterijska bolest u ovim državama su smanjili ovogodišnje useve pomorandže.
Osim toga, Florida, koja proizvodi 90 odsto od ukupne količine soka od pomorandže u SAD-u, prošle jeseni je bila pogođena s dva velika uragana. Zbog toga se očekuje da će proizvodnja soka od pomorandže u ovoj američkoj saveznoj državi biti najmanja u poslednjih 100 godina.
U SAD-u se smanjuje potrošnja soka od pomorandže. Međutim, prema podacima finansijske kompanije MarketWatch, to je globalna industrija vredna šest milijardi dolara.
Berzanske cene pomorandže su na Noć veštica bile na vrhuncu – iznosile su čak više od osam dolara za jedan kilogram. To je cena viša za 83 odsto u odnosu na prethodnu najvišu cenu. Cene su se u međuvremenu snizile, ali su od početka godine više za 58 odsto.
Za nagli rast cena soka od pomorandže krive se i berzanske spekulacije. Ali kako je objavio CNN, spekulacijama se ne krše nikakva pravila i pomaže se u održavanju likvidnosti tržišta roba.
Kakao
Berzanske cene kakaa su ove nedelje najviše u poslednjih 45 godina, jer je smanjena ponuda u Gani i Obali Slonovače – državama koje su vodeći svetski proizvođači kakaa. Krivac za smanjenje proizvodnje je nedostatak kiše. Poljoprivrednici tvrde da je ova sezona bila posebno sušna, što je ograničilo rast useva.
Gana i Obala Slonovače su zaslužne za trećinu globalnih zaliha kakaa, ali je toplotni talas El Ninjo ove godine uticao na obe ove države. To znači da bi čokoladne poslastice uskoro mogle da poskupe. Međunarodna kompanija Mondelez, čije je sedište u Čikagu i koja proizvodi i čokoladu Milku, saopštila je da su joj cene kakaa bile glavna briga ove godine.
Nisu samo cene kakaa ono što uzrokuje probleme u konditorskoj industriji. Cene za šećer na berzi ove godine su više za 30 odsto, jer presušuju usevi šećerne trske u jugoistočnoj Aziji.
Sirova nafta
Cene energenata su juče naglo snižene za četiri odsto i najniže su od jula ove godine zbog zabrinutosti koja je izazvana padom potražnje.
Brent sirova nafta (nafta koja se crpi u regiji Severnog mora) košta 82 dolara po barelu, dok West Texas Intermediate sirova nafta (nafta koja se crpi u SAD-u) košta 80 dolara. Cene sirove nafte su od 20. oktobra u padu. To se događa u trenutku kada zbog rata u Ukrajini i Pojasu Gaze postoji mogućnost dodatnog ograničenja snabdevanja naftom.
Ograničene zalihe nafte obično bi uzrokovale rast njenih cena, a ne sniženje. Međutim, cene su sve niže, a razlog za to jeste slabljenje kineske ekonomije.
Pšenica
Cene pšenice su tokom prošle godine porasle, što je izazvano ruskom agresijom na Ukrajinu. Taj rast cena je uzrokovan i strahom da će biti blokiran izvoz žita iz Ukrajine koja je žitnica Evrope.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj država (OECD), Ukrajina je pre početka rata bila peti izvoznik pšenice u svetu. Ali cene pšenice na berzi su sada niže za 38 posto u odnosu na vreme kada je počela ruska agresija. Jedan od osnovnih razloga za to jeste što se od američkih poljoprivrednika očekuju veće zalihe i zdraviji usevi, piše CNN.
Kurir.rs/Poslovni.hr
NE PROPUSTITE
