Sve banke koje posluju u Srbiji od danas mogu da "odmrznu“ tarifnike i da iznose tarifa i naknada vrate na nivoe koji su važili do 1. septembra 2022. godine. Razlog za to je što danas, nakon godinu dana, ističe tzv. džentlmenski dogovor između Narodne banke Srbije i banaka da ne menjaju (ne povećavaju) naknade do 1. septembra 2023.
Naime, banke su pre tačno godinu dana poslušale preporuku NBS da sve naknade za platne usluge građanima koje su povećale od 1. januara 2021. godine umanje za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre uvećanja, i to počev od 1. septembra 2022.
Ono što je dobra vest jeste da je NBS tada, kao ključnu meru, usvojila Odluku o platnom računu sa osnovnim uslugama. Njome je definisan minimalan paket usluga u okviru računa sa osnovnim uslugama koji obuhvata platne usluge potrebne za svakodnevne životne aktivnosti, a čija je naknada ograničena na 150 dinara. To se ni sada neće menjati.
- Samo ako NBS ne bude na neki način opet "intervenisala“ i preporučila bankama da ne podižu naknade, inače je to izvesno. Imamo visoku inflaciju, sve je poskupelo, troškovi rastu, pa je logično da se poveća i cena bankarskih usluga – rekli su u jednoj od vodećih banaka na našem tržištu.
Zasada je jedino Banka Poštanska štedionica zvanično objavila da neće menjati tarife.
- Iako 1. septembra ističe rok od godinu dana za primenu umanjenih naknada za platne usluge, što omogućava Banci da primenjuje tarife koje su usvojene pre avgusta 2022. godine, Banka Poštanska štedionica je odlučila da i u narednih godinu dana zadrži umanjene tarife u odnosu na važeći tarifnik - naveli su u ovoj banci.
Iako tačni iznosi novih/starih tarifa nisu ujednačeni u svim bankama i zavise od politike same banke, u odnosu na to kako su podizale svoje tarife, novi cenovnici mogu izgledati ovako:
NOVE STARE CENE
Naknada za održavanje tekućeg računa u proseku je u većini banaka, nakon povećanja u 2021. i 2022. iznosila 350 dinara, da bi od 1. septembra prošle godine bila smanjena na 245 dinara. Dakle, sada će se naknada održavanja tekućeg vratiti na 350 dinara (osim osnovnog paketa koji ostaje ograničen na 150 dinara), s tim da shodno potrebi klijenta može biti i veća (čak i do 800 dinara). Takođe, naknada za izdavanje serije čekova po starom tarifniku može biti 300 dinara, izdavanje kartice po hitnom postupku 400 dinara, isporuka kartice na kućnu adresu 800 dinara...
Da se od naknade banaka „ne povećavaju već vraćaju na prethodni nivo“, istakla je i Marina Papadakis, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Ona je naglasila da će banke same odlučiti da li će i kada iznose naknada vratiti na pređašnji nivo, povećati ih ili zadržati na sadašnjem nivou.
- Bitno je napomenuti da se u promeni koja nastupa sutra ne radi o povećanju bankarskih usluga, već o vraćanju na stari iznos. Naime, dogovorom Narodne banke Srbije i poslovnih banaka iz avgusta prošle godine je utvrđeno da banke u narednih godinu dana neće povećavati cene platnih usluga građanima, a da one koje su cene povećale od januara 2021. godine do tada, vrate cene na nivo od pre povećanja, odnosno umanje za najviše 30 odsto - objasnila je za Marina Papadakis.
Dok se nijedna banka nije javila sa novim cenovnikom, nekoliko njih je obavestilo Narodnu banku o uvođenju novih proizvoda. Između ostalog, obavezne su da jasno naznače sve vrste i visinu naknada i drugih troškova koji padaju na teret klijenta.
- Tu treba biti oprezan, kao neke nove proizvode ili usluge, onda se to tumači da se od tada formiraju tarifnici prvi put. Naravno, banka može da taj tarifnik postavi, kao i da obavesti NBS i klijente kako ona reš -, ukazuje prof. dr Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.
S obzirom na to da su banke u Srbiji prilično tradicionalne, jedan od glavnih izvora prihoda su kamate.
Oko 30 odsto rasta prihoda u prvih šest meseci ove godine banke mogu da zahvale kamatama koje plaća Narodna banka na dinarske viškove koje povlači radi zauzdavanja inflacije, a prihode donose i bezgotovinske transakcije i plaćanja preko interneta.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
