BIJE IH GLAS DA SU LENŠTINE, A ONI U VRHU EVROPSKE LISTE PO BROJU RADNIH SATI: Dobro se kotiraju i Srbi, a evo ko najmanje radi

Prosečni broj radnih sati u nedelji u značajnoj meri varira od zemlje do zemlje u Evropi, a najnoviji podaci Evrostata pokazuju da je Srbija po tome pri vrhu liste, iza Crne Gore i Turske. U prošloj godini zaposleni u Turskoj su u proseku radili 42,9 sati nedeljno, u Crnoj Gori 42,8 sati, dok su u Srbiji radili nedeljno 42,3 sata.

Sindikati i poslodavci na različite načine tumače ove podatke. Prvi ističu da u javnom sektoru "nema probijanja radnih sati" osim u izolovanim slučajevima i da to što se radi duže od zakonom regulisanog radnog vremena od 40 sati nedeljno samo pokazuje da poslodavci u privatnom sektoru krše Zakon o radu. Drugi navode da ima više faktora koji utiču na to što se u Srbiji radi duže od onoga što je propisano, ali tvrde i da je u slučaju prekovremenog rada koji je evidentiran, to i dodatno plaćeno.

Po Zakonu o radu, u Srbiji radna nedelja traje 40 sati, a to vreme može da se raspodeli na pet ili šest dana. Stručnjaci za radno pravo napominju da su mnoge zemlje napustile radnu nedelju sa toliko sati, s obzirom na razvoj tehnologije, i zbog boljeg balansiranja između poslovnih i privatnih obaveza. Kada je reč o Srbiji, ukazuju i da je prosečan radni sat povezan sa zaradom i da, ako bi se smanjilo trajanje radne nedelje, to bi uticalo i na plate.

Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je da podaci Evrostata o radnim satima pokazuju da se u Turskoj, Crnoj Gori i Srbiji radi duže od zakonom regulisanog radnog vremena od 40 sati, ali da se to ne odražava na plate.

- Mislim da tu ima vrlo malo prekovremenog rada, peraspodele radnih sati, a da se uglavnom radi o tome da poslodavci krše Zakon o radu i to je činjenica. Da je reč o prekovremenom radu onda bi i zarade bile veće. Imamo sve paradokse, najmanja je plata, a najveći prosek rada. Nema od tog velikog rada bar u ove tri zemlje, neke velike koristi za radnike - rekao je Mihajlović.

S druge strane, Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije kaže da verovatno više faktora utiče na to da se u Srbiji duže radi tokom sedmice.

- Evropa je drugačije postavila svoju ekonomiju, mi se i dalje baziramo na proizvodnji, a Evropa se ipak bazira na sofisticiranoj proizvodnji i uslugama, pa ako imate mogućnost automatizacije procesa onda je i olakšan rad i skraćuje se radno vreme. Kod nas su, nažalost, mašine negde stare po 30 godina, onda zaista ne možete ni efikasno da radite, a i veliki je nedostatak radne snage. Nekad ne možete za kratko vreme, na primer, da uradite neke stvari koje bi neko ko je obučen i vrstan mogao da uradi. U Srbiji nedostaje radna snaga i stručna radna snaga i to je veliki problem kod organizacije posla - rekla je Budimčević.

KOLIKO SE RADI U EVROPI:

U 2022. godini, zaposleni ljudi u EU starosti od 20-64 godine radili su u proseku 36,2 sata nedeljno. Ovo je 24 minuta manje od cifara pre pandemije iz 2019. godine.

• Turska - 42,9 sati
• Crna Gora - 42,8 sati
• Srbija - 42,3 sata
• Grčka i Rumunija - 39,7 sati
• Poljska - 39,5 sati
• Bugarska - 39,2 sata
• Severna Makedonija - 39 sati
• Finska - 37,4 sata
• Španija - 36,5 sati
• Velika Britanija - 36,4 sata
• Francuska i Italija - 36,2 sata
• Danska i Nemačka - 34,6 sati
• Norveška - 34,1 sat
• Holandija - 32,4 sata
• Austrija - 33,7 sati

Prema njenim rečima, mnoge kompanije rade tako što preraspodeljuju radne sate u zavisnosti od potreba posla.

- Ako sad rade na primer 42 sata nedeljno, možda će kasnije tokom godine raditi 38 sati. Poslodavac može bez kolektivnog ugovora u toku godine šest meseci da radi preraspodelu, a sa kolektivnim ugovorom može i devet meseci, ukoliko se dogovori sa zaposlenima. Na primer, i u Švajcarskoj je broj radnih časova veći od tog 40-očasovnog radnog vremena nedeljno - rekla je Budimčević.

Zoran Mihajlović navodi da bi Inspekcija rada morala da kontroliše rad poslodavca i da bi trebalo da po prijavi interveniše svuda gde se ne plaća prekovremeni rad.

On je rekao da za razliku od javnog sektora gde je regulisan i rad na praznike i vikendom, i gde radnici za prekovremni rad dobijaju naknadu koju vide kroz platu, u privatnom sektoru ima velikih kršenja prava radnika, koji rade duže od onoga što je propisano, naročito kod "tzv. stranih investicija" gde im se prekovremeni rad nikada ne plati.

- Oni to što rade vrlo malo osete kroz platu. Pogotovo ove kineske, koreanske, indijske firme koje su tu kod nas drastično krše Zakon o radu i tu ima mnogo probijanja radnih sati. I u sektoru građevinarstva i u sektoru ugostiteljstva i usluga ima drastičnog kršenja prava radnika, odnosno probijanja tih sati, radi se sigurno i po 50 ili više od 50 sati tokom nedelje - rekao je Mihajlović.

Budimčević, ipak, ističe da prekovremeni rad ne može da bude pravilo i da se on uvodi samo u izuzetnim slučejvima kada poslodavac mora da organizuje posao koji treba da se uradi, na primer, kada stigne neka roba koja ne može da čeka istovar, a radnici imaju pravo na uvećanje 26% za svaki prekovremeni sat.

NEPUNO RADNO VREME

Za zaposlenje sa nepunim radnim vremenom, prosečna radna nedelja je varirala od 17,8 sati u Portugalu do 27 sati u Rumuniji u svim zemljama EU 2022. Prosek u EU je bio 21,8 sati.

Zaposleni sa skraćenim radnim vremenom radili su 22,8 sati u Francuskoj, 21,4 sata u Nemačkoj i 20,2 sata u Velikoj Britaniji. Turska (17,4 sata) imala je najkraću prosečnu radnu nedelju u ovoj kategoriji.

Profesor radnog prava i predsednik Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Bojan Urdarević potvrđuje da je Srbija jedna od država sa najdužom radnom nedeljom u Evropi, navodeći da su neke zemlje odavno odustale od 40-časovne radne nedelje.

On kaže da se u Srbiji po zakonu nedeljno radi 40 sati, ali da to ne mora da znači da se radi pet dana. Ističe da može da se radi i šest dana, ali po istom ključu radnih sati - tako da se radi pet dana po sedam sati i šesti dan po pet sati.

- Ono što je problem kod nas nije 40-časovna radna nedelja kao takva, koja jeste preterana, nego što je radni sat povezan sa zaradom. Ako biste smanjili trajanje radne nedelje ili radnog dana, smanjili biste i zarade koje su već jako niske. Drugo, ima mnogo neplaćenog prekovremenog rada za koji bi trebalo da bude nadležna inspekcija rada, a inspekcija rada je opet jedan organ koji je zaista u problemu što se tiče i kadrova i broja inspektora i čini mi se njihove obučenosti za obavljanje tog posla, tako da kad se sve to sabere dobijete jednu lošu situaciju - rekao je Urdarević za Euronews Srbija.

Napominje i da je 40 sati rada nedeljno mnogo, s obzirom na razvoj tehnologije, dodajući da nijedan radnik nije produktivan vih 40 sati. Takođe, dodaje da se tu ne uračunava vreme dolaska i odlaska sa posla.

- Imamo i dosta onih koji rade na ugovoru o delu ili o privremenim i povremenim poslovima. Oni mogu da rade i po 12 sati dnevno, tako da je to u odnosu na neki evropski prosek jako puno - kaže Urdarević.

kurir.rs/Euronews