Čovek koji hoće dugo da živi, treba dugo i da radi i da služi mlađima kao primer - životni je moto Koste Antića iz Stalaća, koji i u 94. godini uspešno vodi svoju kompaniju. Firma nikada nije bila u blokadi, sve račune je izmirivala na vreme, a nikada nije koristila bankarske kredite, niti je ikada bila podržana od države.
Kosta Antić je rođen 28. novembra 1928. godine u Beogradu, u vrlo siromašnoj porodici sa troje dece. Otac je radio kao ćurčija, a majka je bila domaćica. Sa pet godina porodica se seli u Paraćin, zbog očevog posla. Tu Kosta završava četiri razreda osnovne škole kao odličan đak, a za vreme školovanja garderobu je dobijao od vlasnika lokalne fabrike štofa Vlade Teokarevića. Još u tom periodu, Kosta je imao uzor i san da postane uspešan preduzetnik.
- Vlada Teokarević je kompletno oblačio najbolje đake od glave do pete. Nikada neću zaboraviti tog velikog čoveka, koji je svake godine oblačio nas siromašne i dobre učenike, od čarapa i cipela pa do kape. Često se sećam i svoga oca, hvala mu što me očuvao zdravog i pravog. Zahvalan sam mu i što me vaspitao i naučio pravim vrednostima života. Savetujem mladoj generaciji da moraju da rade mnogo i pošteno, a treba i da žive - kaže Kosta.
Posle oslobođenja 1944. godine, završio je elektromehničrski zanat i fabrika ga je poslala na usavršavanje za merne instrumente u Nemačkoj. Tih godina je položio visokokvalifikovane majstorske ispite za bravara i metalostrugara.
U vojsci je završio i Školu rezervnih oficira - Veza u Skoplju. Kao rukovodilac, radio je i na elektrifikaciji Paraćinskog sreza.
Svoju proizvodnju započeo je davne 1959. godine u Paraćinu, kao mala zanatska radionica, proizvodio je auto-antene za putničke automobile, ali se preselio u Stalać, gde se firma i dan danas nalazi.
- Od samog početka firma se bavila proizvodnjom metalne galanterije. Najpre su to bili sitniji delovi za auto-industriju (stege, antene, prekidači...), a zatim je postala dobavljač svetski poznatim firmama: Mercedes-bencu, FAP-u, avio industriji... Smislio sam automatsku antenu za kola, koja se mogla zaključavati. U to vreme mladi su lomili antene sa kola, pa je morao da se nađe način da se to spreči. I tako je počela moja proizvodnja. Uvek sam vodio računa da proizvedem kvalitetne proizvode i da se od drugih razlikujem. Razvoj nije tekao lako, pogotovo kada se privatnik smatrao za državnog neprijatelja. Mnogi prijatelji su me savetovali da odustanem. Imao sam jasan cilj, a to je da stvorim veliku i uspešnu firmu. U tom vremenu kada sam počinjao svakoga dana imao sam posetu od tadašnje milicije. Posle određenog vremena sam se sprijateljio sa milicionerom i pitao zašto me obilazi svakoga dana. On mi je odgovorio: "Imam zadatak Kosta da te obiđem i da vidim da li si kupio novu opremu". U to vreme mogao si da radiš, ali nisi smeo ništa da imaš - priseća se Antić.
U sedamdesetim godinama Kosta je bio stradalnik komunističkih vlasti, kada mu je oduzeta kompletna imovina.
- Takođe, želeo bih da naglasim da su mi sedamdesetih godina doneli rešenje o kompletnom oduzimanju imovine. I tada nisam želeo da se predam, jer sam radio časno i pošteno. U procesu koji je za mene dugo trajao dokazao sam svoju nevinost. Tužio sam državu i svoju imovinu sam povratio, a spor sam dobio tako što sam za svaku kupljenu stvar imao dokumentaciju. Povratak imovine doneo mi je još veću snagu i energiju za rad i poslovanje firme. Moto mog poslovanja i razvoja je bio pošten i kvalitetan rad i to me vodilo kroz život.
I u desetoj deceniji života Kosta ustaje prvi, obiđe proizvodni pogon i zajedno sa saradnicima pravi planove proizvodnje.
- Dajem primer mlađima da za uspešan i kvalitetan rad nema granice u godinama. Čovek koji hoće dugo da živi, treba dugo i da radi i da služi mlađima kao primer. Kao i za sve stvari u životu i u poslu je porodica vrlo važna. Firma će ostati u našoj porodici, a naslediće me sin Žarko.
Firma "Antić Kosta" je od osnivanja pomagala crkvu, škole, siromašnu decu i učestvovala u brojnim humanitarnim i dobrotvornim akcijama i manifestacijama. Njen vlasnik shvata da je velika kriza u svetu i stalno brine za svoje radnike. Tri unuke Marija, Anđelija i Ana od malih nogu se uče poslu. Za vreme raspusta i one su prisutne u firmi. Posle 20 godina rada u prosveti, porodičnom poslu se posvetila i snajka Lela, po struci nastavnica muzičke kulture.
Ono što firmu čini jedinstvenom jeste to da je na njenom čelu i dalje radno aktivan 94-godišnjak, zajedno sa sinom Žarkom.
Kosta kaže da je tri puta obišao zemaljsku kuglu.
- Ta putovanja su mi donela dosta kvalitetna rešenja za moju poslovnu karijeru i tako sam bio ispred konkurencije. I s tih putovanja proizašlo je mnogo lepih uspomena i novih iskustava. Godine 1978. bio sam među prvim putnicima koji su stigli u Kinu, posle njenog otvaranja prema svetu. Smatrali su nas kao državnu delegaciju i dočekali su nas na visokom nivou kao zvaničnike. Kinezi su dobar i radan narod. U sećanju su mi ostale uspomene iz Brazila (džungla Amazonije) i iz Australije, koja mi se najviše sviđala. Mnogo sam putovao, gotovo da nema zemlje gde nisam bio, ali je ipak najlepše i najbolje u Srbiji - zaključuje Kosta Antić.
Kurir.rs/Ž. M.
NE PROPUSTITE
