Ponuda banaka štedišama biće daleko mršavija nego prošle godine, jer već imaju dovoljno novca za kreditiranje. Kamatne stope na dinare sa 12 odsto pale su na osam, a na evre sa tri na 1,5 odsto. Nema naznaka da će doći do povećanja

BEOGRAD - Štediše će ove godine u Nedelji štednje dočekati od 30 do 50 odsto manje kamate na dinare i evre, jer su ih banke prethodnih meseci same smanjile, a i Narodna banka Srbije preporučila je da ih ne povećavaju. Kamatne stope na dinare za godinu dana sa skoro 12 odsto pale su na osam, a na evre su prepolovljene na oko 1,5 odsto.

Kamate na dinarsku štednju dostigle su vrhunac krajem prošle godine, kada je, posle dužeg vremena, bilo isplativije da se štedi u domaćoj valuti nego u stranoj. To pokazuje i podatak NBS da je u poslednjih 12 meseci dinarska štednja povećana za 72,2 odsto, a devizna za 0,7 odsto. Ali početkom ove godine krenulo je smanjenje kamata, koje traje do danas.

U takvom raspoloženju stiže i ovogodišnja Nedelja štednje, u kojoj banke obično ponude više kamate, ali poslednjih godina to se ne dešava delom i zbog preporuke NBS, koja smatra da rast kamata nije dobar za stabilnost finansijskog sistema.

Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije, kaže za Kurir da i bez preporuke NBS banke, nažalost, moraju da daju niže kamate jer imaju višak likvidnih sredstava. One, kako stiče, već imaju mnogo novca slobodnog za kreditiranje privrede i građana, ali ne znaju šta će s njim. Banke, dodaje Hanić, tvrde da nema kreditno sposobnih klijenata, firmi i građana, kojima bi dali kredite.

Dragovan Milićević, ekonomista, kaže da je preporuka NBS usmerena ka smanjivanju kamata za građane i privredu, ali dodaje da to nije glavni razlog za visoke kamate. Centralna banka je povodom predstojećeg Svetskog dana štednje 31. oktobra pozvala banke da aktivnosti na prikupljanju štednje usklade s tržišnim kretanjima i izbegnu ponašanja koja bi mogla da izazovu rizike po likvidnost i stabilnost finansijskog sistema.

- Namera NBS nije da utiče na poslovnu aktivnost banaka, već da preventivno deluje kako bi sprečila njihovo preterano izlaganje riziku, blagovremeno ukazujući na to da neopravdano povećanje kamata tokom ovog perioda može da izazove poremećaje u odlivima i prilivima štednje između banaka i ugrozi likvidnost banaka - navela je NBS.