Letnji meseci donose tople temperature i razne aktivnosti na otvorenom, ali za hronične kardiološke pacijente, ovo doba godine može predstavljati poseban izazov.
Hronične kardiovaskularne bolesti (KVB) su grupa stanja koja utiču na srce i krvne sudove.
Najčešće hronične KVB su:
Angina pektoris: Bol u grudima koji se javlja kada srce ne dobije dovoljno krvi.
Srčani udar: Oštećenje srčanog mišića usled nedovoljne cirkulacije krvi.
Zadebljanje srčanih arterija (ateroskleroza): Nakupljanje masnoće i drugih supstanci na zidovima arterija, što sužava lumen i otežava protok krvi.
Hronična srčana insuficijencija: Nenormalno slabljenje srčanog mišića, što dovodi do nemogućnosti srca da pumpa dovoljnu količinu krvi u telo.
Aritmija: Nenormalni srčani ritam.
Kako leto utiče na hronične KVB
Tokom letnjih meseci, hronični kardiološki pacijenti mogu biti izloženi povećanom riziku od pogoršanja svog stanja. To je zbog toga što visoke temperature i vlažnost vazduha mogu dovesti do dehidracije, što može pogoršati simptome angine pektoris i srčanog udara. Pored toga, vrućina može dovesti do vazodilatacije (širenja krvnih sudova), što može dodatno opteretiti srce.
Mere predostrožnosti koje treba preduzeti
Hronični kardiološki pacijenti koji planiraju da borave u toplijim krajevima tokom leta treba da preduzmu sledeće mere predostrožnosti:
Uticaj visokih temperatura na srce
Visoke temperature mogu opteretiti srce kod kardioloških pacijenata. Kada je telo izloženo toploti, krvni sudovi se šire kako bi pomogli u hlađenju tela, što može dovesti do smanjenja krvnog pritiska. To može biti rizično za pacijente sa srčanim problemima jer smanjen krvni pritisak može smanjiti dotok krvi u srce i vitalne organe.
Dehidratacija i srce
Dehidratacija je česta tokom letnjih meseci i može imati ozbiljne posledice za kardiološke pacijente. Nedostatak tečnosti može uzrokovati povećanu viskoznost krvi, što povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka i srčanih problema. Dehidratacija takođe može dovesti do niskog krvnog pritiska i ubrzanog rada srca.
Promena u ishrani i fizičkoj aktivnosti
Letnji period često podstiče promene u ishrani i fizičkoj aktivnosti. Pacijenti bi trebali izbegavati teške, masne obroke i konzumirati voće, povrće i nemasne proteine. Takođe, umerena fizička aktivnost može poboljšati srčano zdravlje, ali pacijenti bi trebali izbegavati pretreniranost i prekomerno izlaganje toploti.
Upravljanje stresom
Letnji odmor može biti stresan, a stres može izazvati pogoršanje srčanih problema. Kardiološki pacijenti trebaju naučiti tehnike za upravljanje stresom kao što su duboko disanje, meditacija ili joga kako bi održali zdravlje srca tokom letnjih meseci.
Komplikacije koje mogu nastati
Ako hronični kardiološki pacijent ne preduzme mere predostrožnosti tokom letnjih meseci, može doći do pogoršanja njegovog stanja i nastanka komplikacija, kao što su:
Sinusna tahikardija: Povećanje srčanog ritma.
Atrijalna fibrilacija: Nepravilan srčani ritam.
Srčani udar.
Zastoj srca.
Plućni edem: Nakupljanje tečnosti u plućima.
Kako lečiti komplikacije
Komplikacije hroničnih KVB tokom letnjih meseci se leče u skladu sa uzrokom i težinom stanja. U nekim slučajevima, može biti potrebno hospitalizacija.
Kako sprečiti komplikacije
Najbolji način da se spreče komplikacije hroničnih KVB tokom letnjih meseci je da se preduzmu mere predostrožnosti i da se redovno uzimaju propisani lekovi.
Uredništvo portala lekarinfo.com
