Nulta tolerancija u vazduhu: Kako avio-industrija odgovara na rast neprihvatljivog ponašanja putnika
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborNeprihvatljivo ponašanje putnika u avio-saobraćaju više nije sporadičan incident, već predstavlja rastući globalni problem koji ugrožava bezbednost letova, rad kabinskog osoblja i iskustvo drugih putnika. Ovaj podatak potvrđuje i američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo, navodeći da je tokom poslednjih nekoliko godina zabeleženo na hiljade prijava incidentnog ponašanja putnika, uključujući verbalne sukobe, odbijanje poštovanja instrukcija posade i fizički napadi.
Sličan trend beleži se i u Evropi, gde Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja navodi da se incidenti sa neprihvatljivim ponašanjem putnika registruju na svakih nekoliko sati, što je dovelo do pokretanja kampanje #notonmyflight s ciljem podizanja svesti i promovisanja principa nulte tolerancije na neprimereno ponašanje.
Još 2019. godine, Er Srbija se priključila ovoj inicijativi, potvrđujući značaj sistemskog i koordinisanog pristupa u rešavanju ovog problema. Neprihvatljivo ponašanje putnika obuhvata širok spektar situacija - od ignorisanja uputstava posade i verbalnih konflikata, do ozbiljnih incidenata koji mogu ugroziti bezbednost leta. Ovakvo ponašanje klasifikuje se na četiri nivoa, pri čemu najteži uključuju pokušaje ulaska u kokpit i fizičko nasilje nad članovima posade.
Mediji dodatno ilustruju ozbiljnost problema, prema pisanju Sky News-a iz 2023, brojni slučajevi neprihvatljivog ponašanja putnika u Sjedinjenim Američkim Državama prosleđeni su FBI - ju zbog incidenata poput napada, ometanja posade i ugrožavanja bezbednosti leta.
Avio-industrija na ovaj problem odgovara sve strožim merama kako bi zaštitila posadu i putnike, ali i očuvala bezbednost letova. Kao primer iz Evrope, KLM i Transavia uvele su 2022. godine zajedničku zabranu letenja za putnike koji se neprimereno ponašaju, u trajanju do pet godina. Za ovakvo ponašanje ima mnogo uzroka i oni uključuju kombinaciju psiholoških i spoljašnjih faktora.
Stručnjaci navode da ključne razloge čine povećan stres tokom putovanja, kašnjenja i gužve na aerodromima, ali i konzumacija alkohola. Iz navedenog konflikti među putnicima sve češće nastaju te pojedine avio-kompanije uvode pravila poput obavezne upotrebe slušalica, kako bi smanjile potencijalne incidente i osigurale bezbednost putnika i posade.
Pored zabrana letenja, putnici se suočavaju i sa ozbiljnim finansijskim posledicama. Prema portalu Simple Flying, u slučajevima ozbiljnih incidenata avio-kompanije imaju pravo da naplate troškove prinudnog sletanja i drugih operativnih poremećaja, koji mogu iznositi desetine hiljada evra. Da problem poprima sve veće razmere potvrđuje i analiza Forbsa iz 2023. godine, gde se ističe da se
fenomen "air rage“ pogoršava i da avio-kompanije, bez obzira na pooštrena pravila, i dalje nemaju potpuno efikasne mehanizme za njegovo suzbijanje.
Uprkos sve strogim kaznama, zabranama letenja i finansijskim penalima, jasno je da mere same po sebi ne mogu rešiti problem neprihvatljivog ponašanja putnika. Potrebna je kombinacija edukacije, prevencije i promovisanja nulte tolerancije na ovakvo ponašanje. Globalni podaci Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj ukazuju na kontinuirani rast učestalosti incidenata, potvrđujući da je
reč o trajnom izazovu u avio-industriji. Samo sistemski pristup, u kojem se odgovorno ponašanje putnika postavlja kao standard, može obezbediti sigurnost letova i zaštitu kako kabinskog osoblja tako i svih putnika u avionu. Neprihvatljivo ponašanje više nije izuzetak, već realnost sa kojom se ova industrija mora suočiti.
Biznis Kurir