Objekat koji je postao srce Beograda: Gradnja počela u najvećoj krizi, danas je centar svih dešavanja
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborBeogradska arena predstavlja jedan od najvećih i najznačajnijih savremenih javnih objekata u Srbiji. Prostor projektovan kao "univerzalna sala“ koja može da odgovori na različite programske zahteve, od sportskih takmičenja i koncerata, do sajmova, medijskih produkcija i korporativnih događaja.
Smeštena je na Novom Beogradu, u Bloku 25, na adresi Bulevar Arsenija Čarnojevića 58. Široki bulevari, platoi i veliki prostor za parkiranje omogućavaju efikasno usmeravanje posetilaca što je ključni preduslov za funkcionisanje objekta ovog kapaciteta.
U tom smislu, arenu možemo smatrati infrastrukturnim čvorom grada, ali i arhitektonskim reperom. Prostorom čiji je zadatak da primi desetine hiljada ljudi, da odgovori na potrebe različitih i izuzetno zahtevnih događaja, neometano funkcioniše i radi gotovo bez prestanka.
Izgradnja u doba velike ekonomske krize
Izgradnja Arene započeta je 1991. godine, u vremenu kada je Beograd trebalo da postane domaćin velikih međunarodnih takmičenja. Pojedini izvori navode da je ideja o ovom objektu pokrenuta, između ostalog, zbog održavanja Svetskog prvenstva u košarci 1994.
Međutim, ratovi, sankcije i ekonomska kriza doveli su do zastoja, pa je objekat završen i zvanično otvoren tek 2004. godine. Do tada on je funkcionisao kao „nedovršen ali upotrebljiv“ prostor za pojedine prilike.
“Dijamantska lopta” označila početak života Arene
Zvanično otvaranje vezuje se za turnir “Dijamantska lopta” održan od 31. jula do 3. avgusta 2004. godine. Mediji su tada objavili da je otvorena nova sportska dvorana “Arena”, dok je izjavu preneo generalni sekretar FIBA-e Borislav Stanković.
Tokom narednih godina arena je u nekoliko navrata menjala svoje ime, da bi joj 3. aprila 2024. godine zvanično bio vraćen prvobitni naziv “Beogradska arena”.
Arhitektonsko-građevinske karakteristike
Autor objekta, arhitekta Vlada Slavica, projektovao je Arenu kao izuzetno fleksibilan i multifunkcionalan prostor.
Ukupna površina od 48.000 m² na čak 6 nivoa, teren dimenzija 95,5 × 56,5 m i unutrašnja visina od 36 m omogućavaju različite konfiguracije, od sportskih terena (košarku, odbojku, rukomet, klizanje, vaterpolo, atletiku) do složenih scenskih postavki sa visećom kompleksnom produkcijom za održavanje koncerata, kongresa, sajmova i drugih manifestacija.
Maksimalan kapacitet glavne velike dvorane Arene je 18.000 mesta uključujući i VIP sektor sa 70 luksuznih loža za 860 gostiju u sklopu kojeg se nalazi i luksuzno opremljen VIP salon.
Arena se sastoji i od Male sale koja se prostire na oko 2000 m², prostorom planiran za zagrevanje igrača koji je „toplom vezom“ povezan sa velikom dvoranom. Kompletan komfor svojim posetiocima pruža i parking prostor koji čini sastavni deo kompleksa Beogradske arene.
“Grad na evropskoj mapi događaja!”
Raznovrsnost događaja u areni najbolje pokazuje njenu urbano-kulturološku ulogu koju su joj dali najraznovrsniji događaji koji su se u njoj održali. Organizacija Pesme Evrovizije 2008. godine zahtevala je izuzetnu scenografiju, produkciju i režiju prostora i samim tim pozicionirala je Beograd na visoko mesto kao domaćina evropskih televizijskih spektakala.
Takođe, sportski događaji poput finala Dejvis kupa 2010. godine kao i evropska i svetska prvenstva u vaterpolu, košarci i rukometu učvrstili su njen status u organizaciji velikih međunarodnih sportskih takmičenja.
Koncerti velikih svetskih i domaćih muzičkih zvezda kao što su Zdravko Čolić, Bob Dylan, 50 Cent, Beyonce, Shakira, Erik Klepton, Elton Džon, brojni izvođači regionalne i domaće pop i narodne muzičke scene, takođe, nisu zaobišli ovaj prostor.
Sport u Areni: Različite postavke i režimi korišćenja
Rekordi posećenosti, posebno tokom sportskih manifestacija, ukazuju da arena u praksi funkcioniše kao prostor koji prevazilazi svoj planirani kapacitet zahvaljujući različitim postavkama i režimima korišćenja.
Najveći izazov te vrste je bila postavka bazena za vaterpolo takmičenja, atletskih staza za takmičenja u atletici koje su podrazumevale kompletnu transformaciju enterijera i veoma specifične tehničke uslove.
Statistika pokazuje da Arenu godišnje poseti između 600 i 800 hiljada ljudi najčešće iz regiona i Evrope, što potvrđuje zacrtanu njenu glavnu namenu, središta svih kulturno-sportskih dešavanja u regionu .
Arena posluje pod nazivom "Arena Beograd d.o.o.” čiji je osnivač Skupština grad Beograda, što objekat čini delom šireg sistema javne infrastrukture.
Konstantan nadzor nad tehničkim stanjem objekta
Kod ovako složenih objekata veoma važnu ulogu ima održavanje. Kako bi upotrebljivost Arene bila dugoročna i prvenstveno bezbedna, održavanje brojnih programa iziskuje konstantan nadzor nad tehničkim stanjem objekta, praćenje stanja kompletne građevinske konstrukcije, pre svega krova i njenih glavnih nosećih elemenata. Sve ovo je preduslov da simbol grada sija punim sjajem.
Funkcionisanje Arene počinje izvan njenih “zidova”. Sa oko 800 parking mesta i razvijenom mrežom javnog prevoza (autobusi, tramvaji, trolejbusi), ona je dobro integrisana u gradski saobraćajni sistem.
Blizina železničke stanice Novi Beograd i aerodroma dodatno povećava njenu dostupnost za međunarodne događaje. Istovremeno, infrastruktura uključuje i elemente pristupačnosti, poput platformi i liftova za osobe sa invaliditetom. Iskustvo posetioca, stoga, nije ograničeno na sam događaj, već obuhvata čitav lanac kretanja, od dolaska i boravka, do napuštanja samog prostora.
Beogradska arena kao dugotrajan urbani proces
Beogradska arena nije isključivo arhitektonski objekat i reper grada. Ona je dugotrajan urbani proces koji objedinjuje ekonomiju, tehniku, kulturu, sport. Njen razvoj, od 1991. do danas, pokazuje kako se veliki projekti u regionalnom kontekstu realizuju kroz diskontinuitete i velike izazove.
Zahvaljujući balansu između arhitektonskih i tehničkih kvaliteta, ekonomske održivosti i jake simbolike koju nosi, njena vrednost za grad Beograd ali čitavu država je izuzetna.
Biznis Kurir/Gradnja.rs