Nezapamćena kriza: Neki od vas ostaju bez godišnjeg odmora, ovog puta je sve drugačije
Evropa se suočava sa ozbiljnom energetskom krizom koja bi mogla imati veliki uticaj na letnju sezonu putovanja. Zbog rata u Iranu i poremećaja u snabdevanju, avionsko gorivo naglo poskupljuje, a sve je veća bojazan i od mogućih nestašica.
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen upozorio je da je situacija već sada veoma ozbiljna i da će mnogi građani možda morati da promene svoje planove za odmor.
- Nažalost, veoma je verovatno da će mnogima godišnji odmori biti pogođeni, bilo otkazivanjem letova ili veoma, veoma skupim kartama - rekao je on za Skaj Njuz (Sky News).
- Čak i ako učinimo sve što možemo, ako goriva za avione nema, onda ga jednostavno nema.
Prema njegovim rečima, trenutno je reč pre svega o krizi cena, ali postoji realna opasnost da se ona pretvori u krizu snabdevanja.
- Trenutno je to primarno kriza cena, a ne još uvek kriza snabdevanja, ali nažalost ne možemo biti sigurni da ćemo izbeći nestašice, posebno kada je reč o avionskom gorivu, ukoliko se kriza nastavi.
Međunarodna agencija za energetiku već je upozorila da bi do ozbiljnih problema u snabdevanju moglo doći u narednih pet do šest nedelja.
I da sutra nastupi mir, dugo će se osećati posledice
Čak i u slučaju brzog smirivanja sukoba, posledice će se osećati dugo.
- Čak i da sutra zavlada mir i Hormuški moreuz se otvori, mislim da ćemo izbeći najgore, ali i u najboljem scenariju kriza cena trajaće još neko vreme - rekao je Jorgensen.
Dodao je i da je gasna infrastruktura u regionu znatno oštećena, što znači da bi Evropa mesecima, pa i godinama, mogla da plaća energiju znatno skuplje nego ranije.
"Letujte bliže kući"
Zbog svega navedenog, italijanska agencija za civilno vazduhoplovstvo savetuje građanima da razmisle o letovanju bliže domu. Njen čelnik Pjerluiđi di Palma (Pierluigi di Palma) ističe da je psihološki efekat rasta cena već snažno pogodio putnike.
- U prošlosti su cene goriva prelazile 100 dolara bez značajnog uticaja na vazdušni saobraćaj, ali ovog puta psihološki efekat ima razoran uticaj na putnike - rekao je Di Palma.
- Najbolje je preporučiti odmor negde u blizini ili ponovo otkriti lepote sopstvene zemlje.
Onima koji ipak planiraju daleka putovanja savetuje se dodatni oprez.
- Za one koji i dalje žele da rizikuju duže putovanje, dobra je ideja razmotriti posebno osiguranje koje garantuje povraćaj novca u slučaju kašnjenja ili otkazivanja leta.
Evropska unija u međuvremenu pokušava da ublaži posledice krize ubrzavanjem prelaska na obnovljive izvore energije, kao i podsticanjem domaćinstava da koriste toplotne pumpe i solarne panele. Takođe, smanjenjem poreza na električnu energiju nastoji se podstaći kupovina električnih vozila.
Lufthanza ukida čak 20.000 kratkih letova
Avio-kompanije već preduzimaju konkretne mere kako bi se nosile sa rastućim troškovima. Nemačka Lufthanza najavila je ukidanje čak 20.000 kratkih letova tokom leta, uz obrazloženje da su mnoge rute postale „neprofitabilne” zbog naglog rasta cena goriva, prenosi BBC.
Cena avionskog goriva udvostručila se od početka sukoba SAD i Izraela sa Iranom, najviše zbog otežane proizvodnje i transporta na Bliskom istoku.
Pored Lufthanze, i druge kompanije, poput KLM-a i Delte, privremeno smanjuju broj letova, dok mnoge istovremeno povećavaju cene karata kako bi troškove prebacile na putnike.
Analitičari upozoravaju da je ovo tek početak i da putnici treba da očekuju dalji rast cena i još veći broj otkazivanja ako se sukob nastavi.
Ključni problem leži u zavisnosti Evrope od uvoza goriva iz Persijskog zaliva, koji čini oko 50% ukupnog snabdevanja. Većina tog goriva prolazi kroz Hormuški moreuz, koji je Iran praktično zatvorio kao odgovor na američke i izraelske napade.
Važnost ovog regiona dodatno potvrđuje podatak da samo rafinerija Al-Zour u Kuvajtu obezbeđuje oko 10% evropskog uvoza avionskog goriva.
Međunarodna agencija za energetiku prošle nedelje je upozorila da bi Evropa mogla ostati bez avionskog goriva u roku od nekoliko nedelja, iako britanska vlada i neke avio-kompanije tvrde da za sada ne beleže ozbiljne poremećaje u snabdevanju.
Lufthanza je poručila da će, uprkos smanjenju evropske mreže letova, putnici i dalje imati pristup globalnoj mreži, posebno dugolinijskim rutama. Ipak, dodaju da će se to odvijati uz znatno veću efikasnost zbog visokih troškova goriva, uz procenu da će ovim merama uštedeti oko 40.000 tona goriva.
Kompanija je takođe najavila ubrzano gašenje svoje evropske podružnice „SitiLajn” (CityLine) i povlačenje 27 aviona iz upotrebe, delom zbog „značajno povećanih cena kerozina”, ali i dodatnih troškova povezanih sa radnim sporovima.
Prvi talas ukidanja letova već je počeo, a među pogođenim rutama su i linije iz Frankfurta prema Poljskoj i Norveškoj.
Evropska komisija predstavila niz mera
Evropska komisija je u sredu predložila niz mera za suočavanje sa energetskom krizom koju je izazvao američko-izraelski rat protiv Irana i zatvaranje Hormuškog moreuza, ključnog plovnog puta za snabdevanje fosilnim gorivima.
Paket mera pod nazivom „AccelerateEU” predviđa predlog poreskih promena kako bi se osiguralo da porezi na električnu energiju budu niži od poreza na fosilna goriva, kao i mere za optimizaciju raspodele mlaznog goriva između država članica kako bi se izbegle nestašice.
Komisija ističe da je koordinacija između zemalja članica ključna, prvenstveno koordinirano punjenje skladišta gasa, kako bi se izbeglo da sve članice istovremeno kupuju gas na tržištu i tako mu podižu cenu.
Predviđa se uspostavljanje opservatorije za goriva koja će pratiti proizvodnju, uvoz, izvoz i nivoe zaliha goriva za saobraćajni sektor u EU. Opservatorija bi trebalo da omogući brzo prepoznavanje potencijalnih nestašica i, u slučaju hitnog otpuštanja zaliha, formiranje ciljanih mera za održavanje uravnotežene distribucije goriva. Posebno će se pratiti stanje na tržištu mlaznih goriva.
U EU raste zabrinutost zbog mogućih nestašica kerozina, jer 20 odsto evropskih potreba za mlaznim gorivom prolazi kroz Hormuški moreuz.
- Kriza sa snabdevanjem mlaznim gorivima mogla bi doći vrlo brzo, zbog čega bi cene avionskih karata mogle da rastu, što bi moglo dovesti do otkazivanja letova - kaže komesar za energetiku Dan Jorgensen.
Komisija stoga poziva države članice da povećaju proizvodnju kerozina u evropskim rafinerijama.
U pogledu mlaznih goriva, Komisija najavljuje da će pojasniti postojeću fleksibilnost zakona koji se odnose na vazduhoplovni sektor.
Za zaštitu potrošača i industrije od visokih cena energije, predviđa se mogućnost da države članice daju podršku dohotku domaćinstvima, energetske vaučere i snize akcize na električnu energiju za ugrožena domaćinstva.
Komisija najavljuje da će doneti i Privremeni okvir državne pomoći koji će nacionalnim vladama pružiti dodatnu fleksibilnost, uključujući hitne mere za podršku najizloženijim privrednim sektorima.
Jedna od mera je ubrzavanje prelaska na čistu energiju proizvedenu u EU, koja će zameniti naftu i gas. Komisija najavljuje da će do leta predstaviti akcioni plan za elektrifikaciju, koji će uključivati mere za uklanjanje prepreka u elektrifikaciji industrijskog, saobraćajnog i građevinskog sektora.
Za elektrifikaciju je potrebna adekvatna prenosna mreža koja bi mogla brzo da prihvati proizvodnju iz vetroelektrana i hidroelektrana.
Komisija najavljuje da će predstaviti zakonodavni predlog o mrežnim naknadama i oporezivanju, osiguravajući, između ostalog, da se električna energija oporezuje manje od fosilnih goriva.
Komisija navodi da je potrebno pojačati investicije u energetsku tranziciju, pri čemu države članice mogu koristiti deo sredstava iz fonda za oporavak od pandemije, kao i koheziona sredstva.
Procenjuje se da su potrebne investicije u energetsku tranziciju u visini od 660 milijardi evra godišnje do 2030. godine. Pošto to neće biti moguće obezbediti javnim sredstvima, biće neophodno mobilisati privatni kapital.
Komesar za energiju Jorgensen prilično je pesimističan u pogledu energetske situacije u sledećih nekoliko meseci. Istakao je da će čak i u najboljem slučaju situacija na energetskom tržištu biti prilično loša. Dodao je da u sledećih nekoliko godina ne očekuje stabilizaciju tržišta tečnog gasa.
Uprkos tome, "nećemo menjati naš plan o odustajanju od ruskog gasa i bila bi velika greška da ponovo počnemo da uvozimo gas iz Rusije", zaključio je Jorgensen.
Biznis Kurir/Jutarnji