Balkanci priznali koliko troše na hranu u Nemačkoj: Može li se preživeti sa 300 evra mesečno?
“Pozdrav ekipi, imam jedno kratko pitanje. Koliko realno trošite na hranu mesečno ovde u Nemačkoj? Sedim sa jaranom, on kaže da on i žena troše 300 eura i da im ništa ne fali, kupuju u Lidlu i Aldiju na akcijama. Ja mu kažem da laže kao pas, jer meni i mojoj ode 800 eura, a ne kupujemo ništa specijalno, normalna hrana i voće. Da li ja bacam pare ili on jede samo makarone i paštetu? Koliko vama ode na hranu mesečno, pišite realno da vidim ko je ovde lud?”
Kuvaju i ne bacaju hranu
Odgovori su pokazali koliko se stvarne životne navike razlikuju: “Nas dvoje oko 400–500 eura, kuhamo svaki dan, u ničemu ne oskudijevamo i ništa ne bacamo. Srećan je onaj kome malo treba, a ne onaj koji puno ima”, napisao je jedan komentator, dok je drugi bio direktniji: “Tvoj jaran ne govori istinu. A ti ništa ne brini. Jedite kao ljudi i uživajte, 700–800 eura za četvoročlanu porodicu je normalna cifra za hranu.”
Pojedini su pokušali objasniti kako bi niži iznosi ipak mogli biti izvodivi. “700–800 eura za četvoročlanu porodicu… ne znam za 300 šta i kako bi se moglo, ali verujem da bi moglo i za 300 – to je 10 eura po danu… kila mesa, hleba, sok i nešto slatkog bi moglo za 10 eura”, napisao je jedan korisnik. S druge strane, ima i onih koji smatraju da ljudi previše troše: “Ja kupujem bio proizvode i potrošim 200 eura. Ne razumem ljude, kako vam toliko ode na hranu? Ah da, prejedanje i gojaznost”, stoji u jednom komentaru, dok drugi kroz šalu dodaje: “Za pivo mi ode 300 eura.”
Vučjak i ja potrošimo najmanje 1.000 evra
Veliki deo komentara ipak ide u smeru da su veći iznosi realniji, posebno za porodice. “Ja živim sam sa vučjakom, ispod 1.000 eura mesečno ne ide. Ako želite živeti dugo i zdravo, izbegavajte te akcije. Zna se šta ide na sniženja, ono čemu ističe rok. Ko štedi na hrani, kasnije će trošiti na lekove”, napisao je jedan komentator. Slične poruke ponavljaju se i dalje: “300 eura više nigde nije dovoljno. I šta kažu, šta se uopšte može kupiti za te pare?” ili “Svaka čast ko uspe sa 300 eura za četvoročlanu porodicu, i ja kuvam, kupujem voće i povrće, radim kolače, ali 300 eura nema šanse.”
Ipak, ima i onih koji uspevaju da prođu sa manjim budžetom, najčešće zahvaljujući specifičnim okolnostima. “Ja sam oko 150–200 eura trenutno”, stoji u jednom komentaru, dok drugi kaže: “Sama sam i trošim na hranu i manje od 200 eura, jer na poslu imam doručak i ručak, pa kod kuće ne moram da kuvam.” Neki ističu da sve zavisi od navika: “50 do 120 eura nedeljno, zavisi šta nedostaje u kući” ili jednostavno: “Sve zavisi od broja članova porodice.”
Za četvoročlanu porodicu ode 800 evra za hranu
Kad se pogleda šira slika, većina se ipak slaže da su realni mesečni troškovi za porodice znatno viši. “Na hranu oko 800 eura mesečno, muž, ja i dvoje male dece. Kuvam svaki dan, deca nose doručak u vrtić, kolače i torte pečem minimalno dva puta nedeljno”, napisala je jedna korisnica. Slične brojke ponavljaju se kroz raspravu: “Nas troje u Nemačkoj najmanje troši 700 eura i više”, “Ja i muž sami pa nam ode 550–600 eura, kupujemo u Aldiju, Lidlu, ponekad Edeki i Reweu” ili “Ja i ćerka oko 600 eura za hranu i sve što nam treba u kući.”
Neki su ponudili i vrlo konkretne primere: “450 eura za dve osobe – 10 kg crvenog mesa i 5 kg piletine oko 150 eura, a ostale potrepštine oko 300 eura”, “Tročlana porodica oko 600 eura mesečno” ili “800 eura za nas dvoje, kuvam svaki dan i jedemo zdravo.” Za veće porodice iznosi rastu: “Četvoročlana porodica oko 1.500 eura”, “Nas četvoro 800 do 1000 eura” ili “800 do 1.200 eura, zavisi od meseca.”
Sa 300 evra nema ni za osnovno
Skeptici prema priči o 300 eura nisu štedeli reči. “300 eura nije dovoljno ni za osnovno”, “Ako jede samo jogurt i hleb možda može proći sa 200 eura, ali to nije realno”, “Nek pokaže šta jede” i “To je moguće samo uz vrlo skromnu ishranu” samo su neki od komentara. Drugi su pokušali smiriti raspravu: “Svako troši koliko ima i koliko mu treba” ili “Važno je da su ljudi zdravi i zadovoljni.”
Na kraju se rasprava pretvorila u presek različitih životnih stilova i prioriteta. Dok jedni štede na svakom evru, drugi smatraju da se na hrani ne štedi. “Ispod 500–600 eura teško je jesti kvalitetno bez odricanja”, zaključeno je u jednom komentaru, dok drugi to sažimaju jednostavno: “Ili živite kako treba ili preživljavate.”
Kurir Biznis/Dnevno.hr