Kopriva ne žari, već usrećuje: Seljanka za 1.000 dinara prodala sve što je ubrala, njenoj sreći nema kraja
Pjedinci, naročito u manjim sredinama u Srbiji, u kojima se teže živi, pokušavaju da "otkinu" dinar od svačega, a koliko ih usreći kada u tome uspeju najbolje pokazuje priča koju je objavio ugledni ekonomista Miroslav Zdravković na portalu Makroekonomija.org" čiji je i urednik.
Tekst prenosimo u celosti:
" U sredu 25.3.2026. bio sam na jednoj maloj pijaci u turističkoj varoši na istoku Srbije. Supruga mi je skrenula pažnju na kesu kopriva kod seljanke koja ju je prodavala za 200 dinara, a kako bih osušio i napravio čaj od nje. Kupih mlade koprive i preporučih prijateljici da i ona kupi, što se i desilo. Na licu prodavačice se pojavila radost i preporučila nam je da se sami popnemo na proplanke planine i da naberemo i sremuš, a ne samo koprive. Prijateljica je izrazila želju da kupi još kopriva, ukoliko ih donese i u subotu 28. marta.
Dođosmo na pijacu i u subotu i priđoh da proverim ima li kesa sa koprivom za prijateljicu. Seljanka mi je ponosno odgovorila da je već prodala dve kese, a da ima još tri, i da joj je neka gospođa naručila. Rekoh joj da ne brine i da će se ona pojaviti za pola sata-sat. Ne mogu rečima da opišem radost ove seljanke kada ja dobila potvrdu da će prodati svih pet kesa i tako zaraditi hiljadu dinara!
I ovaj doživljaj me podseća koliko je sreća relativna: neko može da bude srećan (zadovoljan) i sa hiljadu dinara, a nakon što je sate proveo berući mlade koprive po proplancima, a nekom milijarde ne mogu da donesu sreću, i traži prihičke podsticaje (droge) kako bi se osećao bolje! Koliko je nadrogiranih milijardera u Srbiji?
Radost je u malim događajima i sitnicama, a obilje dovodi do besa, nezadovoljstva, čega već ne.
Što bi Bora otpevao: „Ja sam svoju sreću, našao u smeću“."
Kurir Biznis/Makroekonomija.org