Ovo povrće donosi zaradu od 10.000 evra po hektaru: Lako se gaji, odlično podnosi sušu, a evo kakvi su prinosi
Čuveni trkač Jusein Bolt i prometer EXPO 2027. u Beogradu godinama ističe da je za njegovu snagu najvećim delom zaslužna ushrana. A, na njegovom meniju često je batat kao važan deo njegove ishrane. Ova namirnica, koju koristi još od detinjstva u raznim oblicima - kuvanu, pečenu, prženu ili kao dodatak jelima, sve više osvaja i srpske trpeze, ali i njive.
Nema mnogo veze sa krompirom
Batat, poznat i kao slatki krompir, zapravo nema mnogo veze sa krompirom osim sličnost u načinu pripreme i u činjenici da je reč o krtolastom korenu. Sve ostalo od nutritivne vrednosti, ukusa i zdravstvene prednosti značajno idu u korist batata.
Potiče iz Južne Amerike, gde se uzgaja već oko 5.000 godina, a danas je rasprostranjen širom sveta. U Srbiji relativno mali broj povrtara uzgaja batat, mada proizvodnja beleži rast iz godine u godinu. Procene su da se trenutno gaji na oko 300 do 500 hektara, uz trend širenja proizvodnje. Najviše ga ima u Vojvodini (posebno u oblasti Banata i Bačke), zatim u Mačvi, Pomoravlju i južnoj Srbiji gde klimatski uslovi pogoduju njegovom uzgoju.
Poljoprivrednici koji su se odlučili za ovu kulturu tvrde da ona može biti izuzetno isplativa, a zarada dostiže i do 10.000 evra po hektaru, u zavisnosti od prinosa i plasmana. Početna ulaganja nisu mala i kreću se od 3.000 do 5.000 evra po hektaru, pre svega zbog nabavke sadnog materijala i sistema za navodnjavanje, ali se investicija može brzo vratiti.
Bogat hranljivim materijama
U Srbiji je najzastupljeniji narandžasti batat, dok beli daje najveće prinose, a ljubičasti se smatra najzdravijim. Njegova nutritivna vrednost je izuzetna čak i mala količina obezbeđuje veliku dozu vitamina i antioksidanasa, zbog čega ga mnogi smatraju superhranom.
Ukus mu je blago sladak i podseća na bundevu, pa se koristi i u slanim i u slatkim jelima. Zbog toga je sve popularniji u restoranima, gde često menja klasičan pomfrit, ali i u ishrani dece, jer je bogat hranljivim materijama.
Batat se sadi u junu, a njegova velika prednost je otpornost na visoke temperature i sušu, može da izdrži i ekstremne vrućine što je dobro s obzirom na to da srpski povrtari muku muče sa sušama poslednjih godina. Sa druge strane, ne podnosi mraz, pa je važno da se berba završi na vreme, najčešće od avgusta do oktobra.
Prinosi su značajni i u komercijalnoj proizvodnji su od 20 do 50 tona po hektaru, dok jedna biljka može dati i do tri kilograma korena. Pored toga, jestivi su i listovi, koji se mogu brati više puta tokom godine.
Za proizvođače koji žele dodatnu zaradu, mogućnosti su brojne od prerade u brašno, pire i čips, do proizvodnje kašica i drugih proizvoda sa dodatom vrednošću.
Biznis Kurir