Ova zemlja se godinama spremala za krizu sa Iranom: Svet u haosu, njihove rezerve 1,4 milijardi barela nafte
Kina se godinama sistematski pripremala za globalnu energetsku krizu i sada se jasno vidi koliko joj se ta strategija isplatila. Dok ostatak Azije pokušava da smanji potrošnju i pronađe nove izvore energije, Peking raspolaže ogromnim zalihama nafte i gasa, ali i snažno razvijenim obnovljivim izvorima poput vetra i sunca, piše The Guardian.
Predsednik Si Đinping još je 2021. godine, tokom posete jednom od najvećih naftnih polja, jasno poručio da Kina mora imati energetsku sigurnost u svojim rukama. Upravo takav scenario je danas postao stvarnost. Sukob SAD i Izraela sa Iranom koji je gurnuo Bliski istok u ozbiljnu krizu već je izazvao ogromne probleme širom sveta sa energentima, posebno sa nafatom. Ormuski moreuz, koji je bio ključna ruta svetske trgovine energentima, gotovo blokiran.
Energetska infrastruktura u regionu je pod stalnim pritiskom napada, a posledice su već vidljive - izvoz nafte sa Bliskog istoka pao je za čak 61 odsto u poslednjim nedeljama, prema podacima kompanije Kpler.
Azijske zemlje, koje su još 2025. godine iz ovog regiona uvozile gotovo 60 odsto sirove nafte, sada su primorane da štede i traže alternativna rešenja.
Za razliku od njih, Kina je trenutno u znatno povoljnijoj poziciji. Iako zvanični podaci nisu javni, procene Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija govore da Kina raspolaže sa oko 1,4 milijarde barela nafte. Nakon izbijanja sukoba, vlasti su dodatno zaštitile domaće tržište tako što su rafinerijama naredile da obustave izvoz.
Istovremeno, Kina ubrzano smanjuje zavisnost od fosilnih goriva. Prema podacima Internacionalne agencije za energiju (IEA) u ovoj zemlji se godišnje proda više električnih i hibridnih vozila nego u ostatku sveta zajedno. Obnovljivi izvori beleže snažan rast, a analitičari iz Ember procenjuju da su vetar, sunce i hidroenergija 2024. godine proizvodili oko 31 odsto ukupne električne energije u Kini.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da dugotrajnija kriza na Bliskom istoku može promeniti sliku, analitičarka Mišel Mejden ističe da je korišćenje strateških rezervi lakše je reći nego sprovesti u praksi, te da je kineski sistem rezervi do sada ozbiljno testiran samo jednom. Veće oslobađanje zaliha verovatno bi se dogodilo tek u slučaju dugotrajnog manjka i naglog rasta cena.
Dodatni problem predstavlja ranjivost pojedinih sektora. Nezavisne kineske rafinerije, koje su među najvećim kupcima iranske nafte, posebno su izložene riziku, čak i ako deo snabdevanja prebace na Rusiju. Industrija i hemijski sektor, koji zavise od tečnog prirodnog gasa, takođe bi mogli osetiti posledice kroz više cene i moguće nestašice.
- Kratkotrajni poremećaji još su podnošljivi, ali dugotrajni prekidi i rast cena već pale alarm u Pekingu - upozorava Mejden.
Kina je bez sumnje spremnija od većine država za ovakav energetski šok kakav trese planetu. Ipak, uprkos ambicioznoj strategiji predsednikaSi Đinping, njena energetska bezbednost još uvek nije potpuno zagarantovana. Ako kriza potraje i tržište nastavi da se destabilizuje, otpornost Pekinga biće ozbiljno na testu baš kao i u ostatku sveta.
Biznis Kurir/Tporat