Bez advokata i notara građani rešili životne probleme: Kako je zakon "Svoj na svome" stao u zaštitu običnog čoveka
Na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića 25. oktobra 2025. donet je Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, u javnosti poznat kao "Svoj na svome". Zakon je donet sa ciljem da se omogući lakši upis prava svojine i evidentiranje objekata i ova inicijativa predsednika Vučića dočekana je sa oduševljenjem od strane običnih ljudi koji su na ovaj načun rešili višedecenijski problem.
Suze baka Anđe
Prijava objekata započela je 8. decembra i već prvog dana građani su u ogromnom broju pohrirli na mesta predviđena za upis objekata da upišu svoje kuće, stanove, lokale... Bilo je tu suza, neverice, uzdaha i sreće što će, kako su govorili, zahvaljujući novom zakonu i Vučiću koji ga je inicirao konačno biti svoj na svome.
- Mislila sam umreću, a neću dočekati ovaj dan - obratila se ekipi Kurira sa suzama u očima Anđa Obradović iz Batajnice koja je strpljivo čekala u opštini Zemun da posle više decenija konačno svoju kuću upiša na svoje ime.
I nije bila jedina. Mnogi Beograđani, ali i drugi građani Srbije, nisu krili sreću što rešavaju za njih veliki problem koji nisu mogli da reše sve dok nije donet zakon "Svoj na svome".
- Narode, ne dajte da vas pljačkaju! U vezi sa upisom prava svojine na nepokretnosti, “Svoj na svome”, ne trebaju vam ni advokati, ni notari, dovoljna je prijava, a država će da obavi posao - poručio je tada predsednik Vučić.
Bez sumnje ovo je bila jedna od najboljih mera kada su u pitanju potrebe građana. Predsednik Srbije je tada naglasio da veruje da će za samo šest meseci završiti tri puta više, a najmanje dva puta više stvari nego što smo u prethodne 32 godine od kada je krenuo proces legalizacije.
- Ljudi će konačno biti svoji na svome, dobiće na papirima ono što je njihovo. Konačno će završiti nešto veoma važno, da budu sigurni kada je u pitanju zakonsko nasleđivanje, moći će da uzimaju hipotekarne kredite, moći će da se osećaju kao svoji na svome. Verujem da ćemo mesečno moći da obrađujemo više od 100 hiljada takvih prijava. To bi značilo da za godinu dana ili nešto više da završimo ceo posao. Više bismo završili za godinu dana nego za prethodnih 40 godina. Mi ćemo time pokazati dobru volju prema ljudima - naglasio je Vučić.
Prva rešenja o legalizaciji već su počela da pristižu.
Stiglo više od 2,5 miliona prijava
I zaista, intersovanje građana je bilo ogromno. Prijava nepokretnosti sporvodila se elektronskim putem, ali i u opštinama, poštama gde su građanima na raspolaganju bili i službenici koji su im pomagali da laške popume prijavu. Iako je prvobitno planirano da legalizacija traje od 8. decembra 2025. do 5. februara 2026. zbog ogromnog interesovanja građanja rok je pomeren do 8. febrauara 2026.
- Tokom ovog perioda pristiglo je više od 2,5 miliona prijava, a rok za prigovore istekao je 10. marta i stiglo je 10.672 prigovora koji će biti pažljivo razmotreni. Jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona jeste nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju. Inspekcije će kontinuirano pratiti stanje na terenu, a ukoliko se pojave novi nelegalni objekti, sankcije će biti odmah primenjene - poručila je pre neki dan Aleksandra Sofronijević ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ministarka je podsetila da građani koji iz opravdanih razloga nisu uspeli da prijave bespravne objekte u zakonskom roku, imaju mogućnost da to učine naknadno, i to najkasnije do 24. oktobra.
Ovo produženje roka odnosi se isključivo na one koji mogu da dokažu da su bili objektivno sprečeni da prijavu podnesu, bilo lično, preko punomoćnika ili elektronskim putem. Prema objašnjenju advokata Dalibora Pašića narušeno zdravstveno stanje može predstavljati osnov za produženje roka, ali samo ukoliko dokumentacija jasno i nedvosmisleno pokazuje da je podnosilac prijave bio sprečen da postupi.
Koji su opravdani razlozi
Posebno se razmatra da li je osoba bila u stanju da ovlasti punomoćnika ili da prijavu podnese elektronskim putem.
- U pitanju je dokaz iz kojeg se na nesumnjiv način može utvrditi opravdanost za nepodnošenje prijave, ukoliko je nesumnjivo sprečilo podnosioca da lično ili preko punomoćnika istu i izvrši - kaže Pašić.
Jedan od najčešćih razloga na koji se građani pozivaju jeste boravak van Republike Srbije. Međutim, kako ističe Pašić, ovaj razlog se u praksi često pogrešno tumači. Boravak u inostranstvu sam po sebi ne predstavlja opravdanost za nepodnošenje prijave. Da bi bio prihvaćen, mora se dokazati da je boravak bio takav da je objektivno sprečavao podnosioca da prijavu podnese na bilo koji način.
Poseban akcenat stavlja se na dokazivanje kontinuiteta boravka u inostranstvu, ali i na obrazlaganje razloga zbog kojih nije bilo moguće podneti prijavu elektronski ili angažovati punomoćnika u Srbiji.
Zakon prepoznaje i situacije u kojima se lice nalazilo u ustanovama zatvorenog tipa, poput zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. U takvim okolnostima, podnosilac prijave je faktički lišen mogućnosti da samostalno postupa, objašnjava Pašić.
- Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima ne propisuje taksativnu listu opravdanih razloga - kaže Pašić.
To znači da se svaki slučaj legalizacije nakon isteka roka procenjuje pojedinačno, u zavisnosti od konkretnih okolnosti.
U praksi se mogu razmatrati i situacije poput elementarnih nepogoda, poplava, zemljotresa, požara, kao i vanrednih stanja ili pandemija. Takođe, u obzir mogu doći i teške porodične okolnosti, poput smrti ili teške bolesti užeg člana porodice, kao i druge okolnosti koje su bile van volje podnosioca i koje su ga objektivno sprečile da postupi u roku. Procenu osnovanosti dostavljenih dokaza vrši Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije.
Biznis Kurir