Ričard Rekord ekskluzivno za Kurir: Ekonomije Zapadnog Balkana rastu brže nego u razvijenim zemljama Evrope
U analizu ekonomskih prilika u našem regionu Ričard Rekord, vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan, unosi decenije međunarodnog iskustva od Jugoistočne Azije do Afrike i u razgovoru za Kurir osvrće se na trenutno stanje ekonomija Zapadnog Balkana. Otkriva i koje su to veštine ključne za mlade u eri veštačke inteligencije i stalnih tržišnih promena.
Kakvi su trenutni ekonomski izgledi za Zapadni Balkan?
- Rekao bih da bi se to moglo sažeti kao - nije loše, ali nije ni sjajno. Ili barem nije onoliko dobro koliko bi moglo ili trebalo da bude. Ove godine očekujemo da će ekonomije Zapadnog Balkana rasti po stopi od oko tri procenta. Naravno, to je bolje od onoga što vidimo u razvijenim ekonomijama Evropske unije, gde je rast verovatno oko 1,5 odsto. Ipak, svi se nadamo bržoj konvergenciji (približavanju) Zapadnog Balkana standardima EU. Ovo su ekonomije u razvoju, tržišta u usponu koja potencijalno mogu rasti mnogo brže. U prošlosti smo viđali stope od četiri, pet, pa čak i više procenata. Dakle, učinak je u redu, ali se nadamo snažnijem rastu u narednim godinama, naročito ako dođe do oporavka privatnih investicija.
Važnost prenosivih veština
Imajući u vidu usporavan rast i smanjenje broja stranih direktnih investicija, koja su to najpoželjnija zanimanja ili sektori za traženje posla u Srbiji?
- Veoma je teško predvideti. Svedoci smo ogromnih poremećaja, i to ne samo na Zapadnom Balkanu već svuda. Govorimo o veštačkoj inteligenciji, novim tehnologijama i transformaciji čitavih industrija. Mislim da to dodatno naglašava važnost prenosivih veština. To su sposobnost rešavanja problema, digitalna pismenost, matematičke veštine, prilagodljivost i otpornost. To su temeljne veštine na koje mladi treba da se fokusiraju tokom učenja u narednih nekoliko godina. One se mogu prilagoditi novim poslovnim prilikama koje dolaze i prolaze dok se ekonomija razvija.
Subvencije moraju da imaju rok trajanja
Kad je reč o ekonomskim politikama koje su u fokusu, postoji li "magični štapić" da se ne napravi pogrešan izbor? Šta bi bio vaš prvi potez da ste na vlasti?
- Nažalost, magični štapić ne postoji. Industrijske politike su kao holesterol - svaka ekonomija ih ima, ali postoje dobar i loš tip. Izazov je u tome što je veoma teško uočiti razliku. Ipak, naučili smo da postoje politike koje možemo nazvati politikama "bez kajanja". Od njih uvek ima koristi. To su stvari poput unapređenja trgovinskih olakšica, smanjenja barijera na granicama, razvoja industrijskih zona, kao i temeljnih ulaganja u ljudski kapital i osnovnu infrastrukturu. Osim toga, znamo da se mnoge zemlje, pa ni Srbija nije izuzetak, služe ciljanim subvencijama i podsticajima kako bi podstakle specifičnu proizvodnju ili privukle određene investitore. Ključna lekcija je da takve mere uvek moraju imati "sunset" klauzulu (rok važenja). Dakle, odredite specifičan vremenski period tokom kojeg se te politike primenjuju i konstantno ih evaluirajte. Treba se zapitati: "Šta nam je bila namera na početku? Kakve investicije ili poslove smo se nadali da ćemo stvoriti ovim podsticajem?" Zatim proverite kakvi su rezultati nakon jedne, dve ili pet godina, pa se prilagođavajte i učite iz tog procesa.
Na greškama učimo
Znači, možemo sebi priuštiti i poneku grešku?
- Mislim da su greške verovatno neizbežne. Pristup treba da bude takav da iz njih učimo, pravimo promene i poboljšavamo se usput. To se verovatno odnosi na svaku zemlju - od tržišta u usponu do najrazvijenijih ekonomija.