Kako američke kompanije zarađuju na ratu u Iranu: Analitičari otkrivaju ko trpi štetu, a ko profitira
Napadi predsednika Donalda Trampa na Iran izazvali su globalnu neizvesnost, ali bi perspektiva dugotrajnog sukoba mogla da bude profitabilna za niz sektora. Kompanije poput Lokid Martina, Rejteona, Boinga, Eksona i druge iz odbrambene i energetske industrije mogle bi da imaju najviše koristi.
Američke vojne snage izvele su udare na Iran rano u subotu. Tako je započet novi sukob na Bliskom istoku, bez jasne procene koliko dugo bi vojne operacije mogle da traju.
Berze su u prvim danima rata bile veoma nestabilne. Dau Džons, S&P 500 i Nasdak otvorili su juče trgovanje u minusu zbog kontinuirane neizvesnosti.
Kompanije iz odbrambenog sektora koje imaju ugovore sa američkom vojskom, poput Lokid Martina, Rejteona i Palantira, najdirektniji su dobitnici sukoba. Njihove akcije su ove nedelje uglavnom rasle, uprkos kratkotrajnom padu u utorak.
Kako sukob na Bliskom istoku utiče na proizvodnju i transport nafte i gasa u regionu, velike naftne kompanije poput Eksona i Ševrona takođe mogu da profitiraju, s obzirom na to da su cene nafte već porasle, pa je i energetski sektor zabeležio rast na berzi.
S druge strane, više cene nafte ' uz nagli skok terminskih ugovora na naftu, koji su juče porasli za tri do četiri procentna poena – i povećana neizvesnost očekuje se da negativno utiču na turizam, luksuznu robu i velike logističke kompanije poput Fedeksa i UPS-a.
Dobitnici u odbrambenoj industriji
Centralna komanda SAD (CENTCOM) identifikovala je više od 20 sistema naoružanja koji se koriste u Iranu. Uglavnom ih proizvode Lokid Martin, RTX korporacija i njegova podružnica Rejteon, zatim Boing, Nortrop Gruman, L3Haris i Dženeral Atomiks, između ostalih. Akcije ovih kompanija su ove nedelje uglavnom porasle, iako analitičari napominju da rast Boinga nije bio toliko izražen jer manji deo njegovog poslovanja zavisi od vojnih ugovora.
Kompanija Spektr Vorks iz Arizone razvila je jednokratne dronove Lukas, koje je vojska koristila za izvođenje napada uz niže troškove. Sofisticirane rakete Tomahavk, koje se takođe koriste u regionu, proizvode se u kompaniji Rejteon. Presretači raketa THAAD proizvode se u kompaniji Lokid Martin. Upravo bi ove kompanije i druge iz sektora dronova i raketnih sistema mogle najviše da profitiraju od napada. Direktor investicija u kompaniji Katalist fands Dejvid Burns izjavio je: „Kompanije koje su najviše izložene sistemima protivraketne odbrane biće najveći dobitnici povećane potražnje“.
Softverska kompanija Palantir takođe beleži rast akcija jer pruža usluge vojsci. Analitičari smatraju da će profitirati i evropske odbrambene kompanije. Analitičari iz Džej Pi Morgana izdvojili su BAE Sistems, Renk Grup, Leonardo DRS i Kinetik kao kompanije sa najvećom izloženošću američkom tržištu.
Naftaši i obnovljivi izvori
Cene nafte i gasa porasle su jer je saobraćaj ograničen u Ormuskom moreuzu. Prolazu kroz koji ide oko 20% svetske nafte. Više cene generalno pogoduju američkim naftnim kompanijama. Akcije velikih firmi poput Eksona, Ševrona i Oksidental Petroleuma naglo su skočile odmah nakon napada tokom vikenda. Kasnije su menjale cenu zbog neizvesnosti oko razvoja sukoba. Burns je naveo da i manje naftne kompanije poput Talos Enerdži mogu imati koristi od viših cena.
Iako su više cene goriva odmah koristile proizvođačima nafte, analitičari smatraju da bi dugotrajan sukob mogao da bude povoljan i za sektor obnovljive energije, jer bi potrošači mogli da traže alternative poput solarne i vetroenergije. Pavel Molčanov iz investicione banke Rejmond Džejms rekao je da obnovljivi izvori energije nude „suštinski manji rizik od volatilnosti roba u poređenju sa uvozom fosilnih goriva“.
Šteta za dostavljače
Velike logističke kompanije poput Fedeks, UPS i DHL mogle bi da pretrpe štetu ako sukob potraje, jer više cene nafte i zatvaranje vazdušnog prostora na Bliskom istoku mogu povećati troškove goriva i produžiti vreme transporta. S druge strane, kompanije koje upravljaju transportnim kontejnerima mogle bi da profitiraju zbog poremećaja u transportu robe.
Brodovi se trenutno preusmeravaju dalje od prometnog Sueckog kanala i Ormuskog moreuza. To produžava rute i omogućava kompanijama da naplate veće cene prevoza. Akcije danskog brodarskog giganta Mersk i nemačke kompanije Hapag-Lojd porasle su zbog toga. Istovremeno su izložene riziku od gubitka posla ili imovine zbog sukoba. Mersk i druge kompanije već su obustavile operacije u nekim bliskoistočnim lukama zbog bezbednosnih razloga.
Trajanje sukoba je ključno pitanje
Koliko će sukob sa Iranom trajati ključno je pitanje za procenu uticaja na kompanije. Dobici u odbrambenom i energetskom sektoru mogli bi biti kratkotrajni ako se sukob brzo okonča ili se uvedu mere za stabilizaciju cena nafte. Analitičari smatraju da bi potezi administracije Donalda Trampa, poput pratnje brodova kroz Ormuski moreuz ili korišćenja strateških rezervi nafte, mogli da obore cene i smanje dobit naftnih kompanija.
Kompanije iz sektora obnovljive energije mogle bi najviše da profitiraju ako se sukob produži i cene nafte ostanu visoke. Što se tiče odbrambenog sektora, analitičar Bajron Kalan rekao je za Air & Space Forces magazin da je rat kratkoročno dobar za industriju. Ali i da mnogo zavisi od toga koliko će sukob trajati i da li će SAD uspeti da neutralizuju Iran. Duži rat znači da će zalihe oružja morati da se obnavljaju, što ide u korist proizvođačima.
Uticaj na turizam i tehnološke kompanije
Turistički sektor do sada je posebno pogođen napadima na Iran. Akcije velikih aviokompanija, kruzing kompanija i hotelskih lanaca pale su ove nedelje zbog viših troškova goriva i nesigurnosti putnika prilikom rezervacija. Sukob je doveo i do prizemljenja letova na Bliskom istoku, dok su neki hotelski objekti u regionu već pretrpeli štetu.
Analitičari takođe navode da bi dugotrajan sukob mogao negativno da utiče na tehnološke kompanije – jer investitori u vremenima konflikta traže sigurnija ulaganja – kao i na sektor luksuzne robe. Akcije kompanija poput LVMH, Barberi i Rišmon, vlasnika brendova Kartije, Van Klif i Kloi, pale su ove nedelje. Analitičari navode da luksuzna roba obično bolje prolazi u periodima ekonomske stabilnosti i visokog poverenja potrošača.
Uprkos koristi za pojedine industrije, ekonomisti uglavnom procenjuju da će rat imati negativan uticaj na ekonomiju u celini. Kent Smeters, direktor Penn Wharton Budget Model, rekao je za Fortune da bi sukob mogao izazvati ekonomski gubitak za SAD između 50 i 210 milijardi dolara.
Biznis Kurir/Forbes.rs