Na njegovo ime registrovano 3.000 vozila: Penzioner zanemeo kad mu je stigla kazna, završio sa 180.000 evra duga
Ono što je za većinu vozača samo neprijatnost - kazna za parkiranje ili prekoračenje brzine za jednog penzionera iz Normandije pretvorilo se u višegodišnju pravnu i finansijsku borbu.
Hakovan mejl pokrenuo niz problema
Christian Derrey iz mesta Étainhus, nedaleko od Le Havrea, tvrdi da su njegovi problemi počeli još 2019. godine, kada mu je hakovan imejl nalog. U starim poslovnim porukama nalazila se kopija njegove lične karte koju je ranije slao kao prilog.
Prevaranti su došli do tog dokumenta i počeli da koriste njegov identitet u različitim prevarama od registracije vozila do poreskih obaveza.
Na njegovo ime registrovano 3.000 vozilaNajveći problem pojavio se u novembru 2024. godine, kada je na njegovo ime osnovana lažna firma pod nazivom „CJM-Automobile“.
Preko te kompanije, kako navodi penzioner, u veoma kratkom roku registrovano je čak 3.000 vozila. Svaki put kada bi neki od tih vozača napravio prekršaj - prošao radar ili nepropisno parkirao - kazna je stizala na njegovu adresu.
Derrey kaže da je u jednom trenutku dnevno dobijao između 25 i 40 kazni, a ukupan dug ubrzo je dostigao 180.000 evra.
Blokiran deo penzije
Francuske poreske vlasti pokrenule su postupak prinudne naplate. Penzioner tvrdi da mu je u Saint-Étienneu blokirano 2.950 evra, dok mu je u Marseilleu zamrznut deo penzije. Kako navodi, novac mu se skida sa računa bez prethodne najave, a svakoj instituciji iznova mora da objašnjava da nije odgovoran za prekršaje koji su mu pripisani.
Lokalna žandarmerija u Saint-Romain-de-Colboscu privremeno je počela da preusmerava kazne stvarnim počiniocima, ali to rešenje nije trajno. Penzioner je podneo krivičnu prijavu i nastavlja pravnu borbu, jer, kako kaže, ne želi da dug jednog dana ostane njegovoj deci.
Slične prevare zabeležene i u Nemačkoj
Ovakav model prevare, odnosno krađa identiteta, osnivanje lažne firme i masovna registracija vozila zabeležen je i u Nemačkoj.
Prema istraživanju kompanije YouGov, svaki deseti korisnik interneta u toj zemlji bio je žrtva krađe identiteta. Stručnjaci veruju da je stvarni broj i veći, jer mnogi tek kasnije saznaju da su prevareni – kada počnu da stižu opomene za dugove, kazne ili sudska obaveštenja.
U Nemačkoj krađa identiteta nije posebno definisana kao zasebno krivično delo, već se najčešće procesuira kroz krivična dela poput prevare ili falsifikovanja dokumenata, za šta je zaprećena kazna zatvora i do deset godina.
Saveti stručnjaka
Stručnjaci za bezbednost upozoravaju da kopije ličnih dokumenata ne bi trebalo slati nezaštićenom elektronskom poštom.
Preporučuje se i redovna kontrola bankovnih računa i kreditnih podataka, kao i brzo reagovanje u slučaju sumnje na zloupotrebu identiteta. Jer, kako pokazuje ovaj slučaj, kada prevaranti jednom dođu do ličnih podataka, posledice za žrtvu mogu trajati godinama.
Biznis Kurir/Fenix