Milan Beograd zamenio dedovinom na Kosovu! Pronašao dom, preporodio imanje, oženio se i dobio ćerku: "Bogat sam jer mi malo treba"
U srcu Toplice, u predelu koji mnogi opisuju kao "lep i zapušten", nalazi se Gornje selo. To je selo koje je do skoro imalo samo jednog stanovnika. Milan Vasiljević, mladić rođen 1992. godine u Beogradu, doneo je odluku koja je mnogima bila neshvatljiva, gradski asfalt zamenio je Kosovom, vrativši se na imanje na kojem tri decenije niko nije boravio.
Povratak korenima
Milan je veći deo svog života proveo u Beogradu, ali kaže da je tek u tišini opustelog sela pronašao ono za čim je tragao. Presudni trenutak za ovakav korak bila je pandemija korona virusa.
- Živeo sam u Beogradu najveći deo svog života, onda sam se odlučio da se vratim na dedovinu, da se vratim korenima, da iskusim kako su to živeli moji... Mislim da je presudan trenutak za preseljenje ovde bila upravo ta pandemija. To je u stvari taj moment kad sam ja odlučio, rekao sam sebi: 'Milane, tebi je najbitnija sloboda'.“
Iako u Beogradu ima i roditeljsku kuću i stan, Milan naglašava da je dom tamo gde je srce:
- Ja sam definitivno došao ovde da ostanem. Nijednog trenutka nisam pomislio da budem negde drugo osim ovde. Može se reći da sam konačno pronašao svoj dom.
Kada je internet pre nekoliko godina upoznao priču Milana Vasiljevića, on je bio jedini stanovnik Gornjeg sela. Danas, slika je potpuno drugačija. Milan više nije sam, na dedovini sada živi sa suprugom Jovanom i njihovom ćerkom. Ova porodica nije samo vratila život u pusto selo, već je to učinila na najautentičniji način.
"Moj san je kompletan"
Milan ne krije da se sve ono o čemu je maštao u prvom razgovoru ostvarilo. Snimak koji je obišao Srbiju bio je talisman koji mu je pomogao da pronađe srodnu dušu.
- Najveća novost je što smo proširili našu porodicu, što smo dobili ćerku koja je plod naše ljubavi i što se meni ostvaruje sve ono što sam pričao...
Milan kroz osmeh kaže da je to vrsta graje koja mu je nedostajala. Posebno je ponosan na činjenicu da je njegova ćerka prvo dete rođeno u Šatri posle četiri decenije.
Od plastenika do prirodne kozmetike
Imanje od sedam hektara obradive zemlje, koje Milan naziva „ozbiljnom fabrikom na otvorenom“, stalno se razvija. Uz pomoć prijatelja i rođaka, pre svega gospodina Radoša koji je pomogao u sanaciji puta, život i rad su postali lakši.
Milan i Jovana su uveli brojne novine:
Živinarstvo: Jato je naraslo na preko 100 kokošaka koje žive u potpunoj slobodi.
Plastenik: Izvor zdrave hrane za porodicu, zaštićen od „ljutih kiselina“ i spoljnih uticaja.
Prirodna kozmetika: Iskoristili su potencijal pčelinjeg voska i bilja.
- Žena je počela da se zanima sa tim, pravi zaista neke prirodne preparate, prirodne kreme, mi to sve koristimo... Što da ne, da podelimo to sa još nekim.
Roditeljstvo na planini
Iako Milan barata teškim mašinama i obrađuje hektare zemlje, priznaje da je uloga oca u izolaciji nešto sasvim drugo. Samoća, koja mu je nekada prijala, sada nosi specifičnu težinu.
- Nismo mogli ni da zamislimo kolika je obaveza gajiti dete na selu kad ste sami potpuno. Možda prvi put u životu bih rekao, kad bi samo bila neka komšinica mala da pridrži dete na 15-20 minuta... Veći mi je izazov da budem roditelj ovde nego da održavam imanje, ali to je prelepo, nešto najlepše.
Ova obaveza je i razlog zašto su se Milan i Jovana privremeno povukli sa društvenih mreža, jer, kako kažu, „ne stižu da razmišljaju na kreativan način“ pored svakodnevne borbe da domaćinstvo i dete dobiju punu pažnju.
Uprkos povremenim odlascima u civilizaciju, Milan ostaje imun na materijalizam modernog doba. Njegova filozofija života postala je još čvršća.
- Ovde sam naučio da nisi ti bogat ako imaš puno, nego si ti bogat ako ti malo treba. Što tebi manje treba, ti si bogat čovek. Sreća se ne kupuje novcem.
Na sumnje mnogih koji su predviđali da će „pobeći čim vidi kako je to zapravo“, Milan odgovara svojim prisustvom i napretkom. On smatra da je cena slobode zapravo žrtvovanje zone konfora i probijanje nametnutih strahova.
Milan Vasiljević više ne dobija samo negativne komentare; sada ga ljudi prepoznaju na ulici i čestitaju mu na hrabrosti. On poziva sve koji imaju šta da podele da to učine bez srama, promovišući tradicionalne vrednosti i častan rad.
- Meni se dešava da me sreću ljudi i van ovog grada, da me prepoznaju na ulici i da mi kažu pozitivne stvari. Ja verujem da mnogo ljudi mašta i čezne o svom miru.
Dok se veče spušta nad Šatru, a mir remeti samo lepet krila ptica i dečiji glas, Milan Vasiljević stoji kao dokaz da se hrabrost da se sledi sopstveni put, uprkos svim modernim očekivanjima, na kraju višestruko isplati.
Biznis Kurir/Povratak na selo