Ovako nešto još nije viđeno: Beogradski sajam u Surčinu biće najmoderniji u regionu, stare hale u novom sjaju
U Surčinu na najvećem gradilištu na Balkanu gde se grade objekti za Specijalizovanu izložbu EXPO 2027. vri kao u košnici. Na skelalana i za mašinama svakog dana radi oko 4.000 radnika. Nakon što EXPO bude završen polovinom avgusta iduće godine u pojedine objekte će se preseliti Beogradski sajam.
- To će biti potpuno nov, opremljen, moderan prostor, a takvim prostorom Beogradski sajam moći da organizuje najveće događaje. Dobijamo kapacitete za organizovanje i drugih sajamskih manifestacija kakve ranije nismo mogli da imamo zato što nismo imali prostor za tako nešto - rekao je Danilo Jerinić, direktor EXPO-a.
Moderan kompleks
Novi i moderan kompleks činiće sedam sajamskih hala, ukupne veličine 140.000 kvadrata. Buduća glavna hala broj 5 biće viša za tri metra u odnosu na ostale, i imaće 13 metara, mesto budućih najvećih domaćih i međunarodnih sajamskih dešavanja.
Jedna je od glavnih karakteristika nove lokacije Beogradskog sajma jesu bolje saobraćajne veze i pristup za sve vidove transporta.
Od aerodroma je udaljen svega šest kilometara, biće povezan železnicom, a osim blizine autoputa i obilaznice oko Beograda, gradi se i pristan na Savi za dolazak brodovima.
- Ono što nama veoma odgovara i što nam daje velike mogućnosti je da će sam zatvoreni i izložbeni prostor biti povećan za oko 70 odsto, a otvoreni za oko 50 odsto. Sam novi sajam će biti opremljen najsavremenijim tehničkim i tehnološkim sistemima koji će omogućiti mnogo bolje poslovanje, poslovanje na savremenom nivou - objasnila je Ljuba Stambolić, savetnica za komercijalne poslove Beogradskog sajma.
Beogradski sajam moći će da ugosti više od 150.000 posetilaca dnevno na novoj adresi. Na realizaciji projekta modernih hala i razvoju 270 različitih sistema i podsistema angažovano je više od 100 IT stručnjaka.
- Uticaj na poslovanje će biti direktan, pozitivan, to je nedvosmisleno, jer će se moći održavati događaji iz svih segmenata razvoja našeg društva, koji će dobiti potpuno novu, inovacionu, najsavremeniju platformu za razmenu svih informacija, naravno, svih i inovacija, a sve će to služiti za dobrobit svakog pojedinca - ukazuje Ljuba Stambolić.
U okviru kompleksa u kome će posle EXPO-a biti smešten Beogradski sajam gradi se osam saobraćajnica dugih gotovo 12 kilometara, a sam kompleks će ima 10.000 parking mesta.
Nova namena starih hala
Sadašnje hale 1, 2 i 3 Beogradskog sajma, koje imaju status zaštićenog kulturnog dobra neće biti rušene kako se spekulisalo, već će zadržati svoj autentičan arhitektonski karakter i javnu namenu, saopštila je kompanija Beograd na vodi.
Ove hale postaće temelj novog kulturnog i društvenog života tog dela grada, uz puno poštovanje njihove istorijske vrednosti.
Prema planovima, Hala 1 biće transformisana u savremeni centar kulturnih dešavanja, sa operskom scenom u središtu, ali i prostorima za pozorište i kabare. Hale 2 i 3 zadržaće svoju izvornu arhitektonsku strukturu i dobiće novu javnu funkciju, a u njima će biti smešteni škola, vrtić, savremena zdravstvena ustanova i različiti kulturni sadržaji namenjeni svim građanima.
Planirano je i da krov kabaretske sale u Hali 1 funkcioniše kao savremeni „food hall“, dok će prostor iznad pozorišta nuditi fine dining sadržaje, a krov operske sale biti namenjen velikim gradskim događajima. Hala 1 imaće dva ulaza – jedan povezan sa javnim prevozom, a drugi sa trgom uz reku, čime se obezbeđuje prirodna integracija sa parkom i šetalištima.
Podsećamo, na levoj obali Save, na prostoru danas poznatom kao Staro sajmište, 1937. izgrađen je sajamski kompleks sa 26 paviljona na 17.000 kvadratnih metara prostora pod krovom i još 20.000 na otvorenoj površini. Prvi Beogradski sajam otvoren je 11. septembra 1937. godine, ali tokom Drugog svetskog rata sajamski kompleks pretvoren je u nacistički koncentracioni logor.
Nakon rata odlučeno je da se Sajam preseli na drugu obalu reke, a arhitekta Milorad Pantović novi sajamski kompleks osmislio je po uzoru na principe italijanske izložbene hale ovalnih oblika vizantijskih formi, što je dovelo je do toga da su se sajamske hale i prateći objekti razlikovali od svega do tada izgrađenog u arhitekturi Beograda. Novi Beogradski sajam svečano je otvoren 23. avgusta 1957. godine.
Biznis Kurir