Prokelj skuplji nego ranije: Ovo su cene na pijacama i prosečan prinos koji proizvođači imaju po stablu
U toku je sezona berbe prokelja, poznatog i kao kelj pupčar. Iako se ovom povrćarskom kulturom bavi manji broj proizvođača, oni koji ga gaje uglavnom se paralelno bave i drugim kupusnjačama, pre svega kupusom i karfiolom. Zbog sezone berbe, na parcelama su angažovani sezonski radnici koji ubiraju plodove prokelja, karakteristične po izgledu sličnom sitnim glavicama kupusa.
Prokelj je dvogodišnja biljka koja se ubraja u zimske kulture i veoma dobro podnosi niske temperature, uključujući i jake mrazeve.
Prinos u proseku 700 grama po stablu
Setva prokelja obavlja se u prvoj dekadi jula, dok berba traje od kraja decembra pa sve do kraja februara.
- Ova sezona nije bila baš sjajna za prokelj - kazao je za Dnevnik Marko Mraović iz Kljajićeva kod Sombora.
Suvo i toplo vreme negativno je uticalo na razvoj povrća, iako je prokelj bio pod sistemom za navodnjavanje, što se odrazilo na prinos. Po jednoj biljci prinos će iznositi oko 700 grama, dok je prošle godine bilo i do 1,5 kilograma sitnih glavica. U početnoj fazi, kada je prokelj posađen iz rasada, napadali su ga insekti kojih kasnije nije bilo, ali je ipak morao biti zaštićen, dva puta sredstvima protiv insekata i jednom protiv bolesti.
Kilogram prokelja 220 dinara na veliko
Mraović prokelj proizvodi već devet godina, a rasad priprema sam. Povrće prodaje na pijacama i putem društvenih mreža, a, kako kaže, sve što poseje i ubere uspe i da proda. Trenutna veleprodajna cena prokelja iznosi oko 220 dinara po kilogramu, iako je prethodnih sezona bilo perioda kada je bio skuplji, ali i jeftiniji. Na pijacama se pola kilograma prokelja trenutno prodaje po ceni od 300 dinara.
Prokelj sve češći u ishrani
Do pre nekoliko godina prokelj nije bio često zastupljen u domaćinstvima, ali danas ga najčešće kupuju mlađe domaćice. Može se pripremati kuvanjem u vodi ili na pari, pečenjem, kao prilog uz salate, a pojedine domaćice ga koriste i za pripremu turšije.
Plodovi prokelja razvijaju se duž stabljike visine od 60 do 90 centimetara i raspoređeni su uz samo stablo. Ovo povrće bogato je vitaminima C i A, biljnim proteinima, vlaknima i mineralima.
Pored prokelja, Marko Mraović na svojim njivama gaji i karfiol i kupus, kako bi se obezbedio u slučaju da neka od povrtarskih kultura podbaci, te da bi makar delimično nadoknadio troškove setve i uloženog rada.
Biznis Kurir/Dnevnik.rs